Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених В.Б. и С.П., адвоката Д.Р., је основан.

Наиме, из списа предмета произилази да је решењем Основног јавног тужиоца у Пожаревцу Кт 92/09 од 17.10.2012. године одбачена кривична пријава ПУ Пожаревац ПС Кучево КУ 48/09 од 30.06.2009. године поднета против осумњичених В.Б. и С.П., због кривичног дела фалсификовање службене исправе из члана 357. став 2. у вези става 1. КЗ, јер из утврђеног чињеничног стања и спроведених истражних радњи произилази да пријављено дело није кривично дело, те да је побијаним првостепеним решењем Основног суда у Пожаревцу на основу члана 262. став 2. ЗКП одбачен као неблаговремен захтев за накнаду трошкова кривичног поступка окривљених В.Б. и С.П., поднет 22.01.2014. године, у предмету Основног суда у Пожаревцу Ки 271/10, јер је по оцени суда, а с обзиром на то да је кривична пријава у предметном поступку одбачена 17.10.2012. године захтев за накнаду трошкова поднет по истеку законског рока од годину дана предвиђеног чланом 262. став 2. ЗКП. Жалбе изјављене против наведеног решења су одбијене наведеним другостепеним решењем истог суда.

Одредбом члана 604. став 1. ЗКП је прописано да ће се законитост радњи предузетих пре почетка примене овог законика (01.10.2013. године) оцењивати по одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“ бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр.58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 и 76/10 (у даљем тексту: раније важећи ЗКП).

Наиме, по налажењу Врховног касационог суда, правно дејство које решење о одбачају кривичне пријаве има у односу на трошкове који су настали у поступку поводом кривичне пријаве током спровођења истражних радњи у поступку пред судом се може поистоветити са правним дејством које обустава кривичног поступка производи у односу на трошкове кривичног поступка. С тим у вези одлука о трошковима предметног поступка у којем је одбачена кривична пријава, а у вези поднетог захтева поводом трошкова поступка је требало да се донесе сходно члану 265. став 1. ЗКП (односно сходно члану 197. став 1. раније важећег ЗКП).

Полазећи од наведеног, по оцени овог суда, а како у предметном поступку није донето основно решење о трошковима, односно није одлучено да ли трошкови поступка падају на терет буџетских средстава суда или не, побијаним првостепеним решењем, које је потврђено другостепеним решењем, није могао бити одбачен као неблаговремен захтев браниоца окривљених за накнаду трошкова на основу члана 262. став 2. ЗКП (члан 194. став 2. раније важећег ЗКП) из разлога што је протекла једна година од дана правноснажности решења о одбачају кривичне пријаве, будући да о трошковима поступка у смислу члана 262. став 1. ЗКП (члан 194. став 1. раније важећег ЗКП) није одлучено.

Дакле, по налажењу овог суда, у конкретном случају, а како није постојала одлука о трошковима предметног поступка у смислу члана 262. став 1. ЗКП, која би с обзиром на то да је предметни поступак окончан одбачајем кривичне пријаве требало да се донесе сходном применом члана 265. став 1. ЗКП, то захтев браниоца окривљених за накнаду трошкова предметног поступка није могао бити одбачен као неблаговремен на основу члана 262. став 2. ЗКП, јер би се рок од једне године могао рачунати само од дана правноснажности основног решења којим би било одлучено ко сноси трошкове поступка, а у случају да је то решење донето.

Имајући у виду све наведено, побијана решења су морала бити укинута и предмет враћен Основном суду у Пожаревцу на поновно одлучивање у првостепеном поступку. У поновном поступку суд ће имати у виду све примедбе из ове пресуде, поступити по истим, а како би био у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                Јанко Лазаревић,с.р.