Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 203/10
26.01.2011. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                         Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. С.А, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 676/10 од 24.12.2010. године, подигнутом против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 2353/10 од 14.10.2010. године, у седници већа одржаној у смислу члана 422. став 3. ЗКП, дана 26.1.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

 

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 676/10 од 24.12.2010.године као основан и УТВРЂУЈЕ да је решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 2353/10 од 14.10.2010. године повређен закон – члан 40. став 1. тачка 4. ЗКП, у корист окр.С.А.

О б р а з л о ж е њ е

                        Решењем Вишег суда у Сомбору Куо. ............. од 4.10.2010.године окр. С.А. условно је отпуштен са издржавања казне затвора изречене правноснажном пресудом Окружног суда у Сомбору К. ............. од 16.4.2008. године, због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. КЗ.

                        Одлучујући о жалби Вишег јавног тужиоца у Сомбору изјављеној против првостепеног решења, Апелациони суд у Новом Саду је решењем Кж2 2353/10 од 14.10.2010.године одбио жалбу као неосновану.

                        Против  наведеног решења Апелационог суда у Новом Саду Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз. 676/10 од 24.12.2010.године, због повреде одредаба кривичног поступка – члан 40. став 1.

тачка 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд утврди да је захтев за заштиту законитости основан и да је  другостепеним решењем повређен закон у корист окривљеног.

                        Врховни касациони суд је, пошто је поступљено у смислу члана 422. став 2. и 3. ЗКП, одржао седницу већа у одсуству уредно обавештених заменика Републичког јавног тужиоца, окр.С.А. и браниоца, адв. М.С,  на којој је размотрио списе предмета са решењем против кога је захтев за заштиту законитости подигнут, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

                        Захтев је основан.

                        Из списа предмета се утврђује да је у овом кривичном предмету пред ранијим Окружним судом у Сомбору, спроведена истрага по захтеву за спровођење истраге ОЈТ у Сомбору Кт. ............ од 2.10.2007. године, против окр. С.А, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. КЗ. У том предмету (Ки. 74/07) поступао је истражни судија Љ.Б. који је спровео истражне радње и донео решење о спровођењу истраге.

                        По окончању истраге, подигнута је оптужница и након спроведеног поступка, донета је пресуда К. ............ од 16.4.2008. године којом је окр. С.А. оглашен кривим због кривичног дела из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од две године.

                        Поводом молбе окривљеног за пуштање на условни отпуст са издржавања казне затвора изречене наведеном пресудом, Виши суд у Сомбору донео је решење Куо. ............ од 4.10.2010.године којим је окривљеног условно отпустио са издржавања казне затвора. Против тог решења жалбу је изјавио Виши тужилац у Сомбору, а веће Апелационог суда у Новом Саду састављено од судија М.Д, Д.Т. и Љ.Б, донело је решење Кж2 2353/10 од 14.10.2010. године којим је жалбу одбило као неосновану.

                        У поступку доношења наведеног решења Апелационог суда у Новом Саду повређена је одредба члана 40. став 1. тачка 4. ЗКП, која изричито предвиђа да судија не може вршити судијску дужност ако је у истом кривичном предмету, дакле ради се о кривичном предмету а не евентуално о одређеним поступцима у оквиру истог предмета,  вршио истражне радње или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног односно тужиоца или је саслушан као сведок или вештак. Одредба члана 41. став 1. ЗКП обавезује судију да прекине сваки рад на предмету уколико постоје разлози за његово изузеће предвиђени одредбом члана 40. ЗКП.

                        Имајући у виду да је у овом кривичном предмету истражне радње спровео истражни судија Љ.Б, а да је затим био члан већа Апелационог суда у Новом Саду које је донело решење Кж2 2353/10 од 14.10.2010. године, то је поменутим решењем повређена одредба члана 40. став 1. тачка 4. ЗКП у корист окривљеног, јер се судија Љ.Б. није изузео од поступања у истом кривичном предмету, а што је сходно одредби члана 41. став 1. ЗКП, био дужан да учини.

                        Налазећи, из изнетих разлога да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца основан, Врховни касациони суд је, у смислу одредбе члана 425. став 2. ЗКП, утврдио да је решењем Апелационог суда у Новом Саду повређен закон у корист окривљеног, не дирајући у правноснажно решење против кога је захтев подигнут.

Записничар - саветник                                                            Председник већа

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                  судија

                                                                                                          Бата Цветковић,с.р.