Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 818/2018 од 19.10.2018. године одбијене су, као неосноване, жалбе окривљеног Горана Петровића и његовог браниоца те је пресуда Вишег суда у Врању К 53/17 од 14.06.2018. године, потврђена, осим у делу одлуке о трошковима кривичног поступка у ком делу је усвајањем жалбе браниоца окривљеног иста укинута и предмет, у том делу, враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Против наведених правноснажних пресуда, на основу члана 483. став 1. ЗКП, бранилац окривљеног Горана Петровића, адвокат Марко Алексић поднео је захтев за заштиту законитости, „због повреде закона из члана 485. став 1. ЗКП“, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев те да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Наиме, чланом 484. ЗКП који прописује обавезан садржај захтева, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

У предметном захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Горана Петровића, адвоката Марка Алексића, није изричито указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, које представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се наводи да су побијане правноснажне пресуде незаконите јер у поступку пред првостепеним судом није саслушан очевидац догађаја - сведок ВВ, као и да суд није у довољној мери ценио чињеницу да је окривљени Горан Петровић пре и у време извршења кривичног дела био дијагностификовани тежак психички болесник. Судски вештак неуропсихијатар Катарина Крагујевић Пејић је, насупрот таквом психичком стању окривљеног Горана Петровића, по наводима захтева извела погрешан закључак и дала налаз и мишљење да је окривљени у време извршења кривичног дела био урачунљив, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима. Одбрана налази да је било нужно извршити неуропсихијатријско вештачење окривљеног, али у установи путем групе вештака на који начин би чињенично стање било правилно и потпуно утврђено. Међутим, по ставу одбране, на погрешно утврђено чињенично стање суд је погрешно применио закон, чиме се, без нумеричког означавања, суштински указује на повреду одредбе члана 440. ЗКП.

Како одредба члана 440. ЗКП, односно оспоравање чињеничног стања као погрешно и непотпуно утврђеног, не представља законски разлог из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП за подношење захтева за заштиту законитости, од стране окривљеног преко браниоца, поднети захтев је одбачен као недозвољен.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                               Олгица Козлов, с.р.

Председник већа-судија,                                                                                                                         Бата Цветковић, с,р,

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић