.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 222/2018
13.02.2018. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Милутина Лазића, због кривичног дела силовања из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Милутина Лазића, адвоката Ивана Бајазита, поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 бр.1180/17 од 14.12.2017. године, у седници већа одржаној дана 13.02.2018. године, донео
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Милутина Лазића, поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 бр.1180/17 од 14.12.2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Београду К бр.321/17 (Осн бр.К 535/15) од 20.09.2017. године, окривљени Милутин Лазић оглашен је кривим због извршења кривичног дела силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 22.06.2015. године до 20.10.2016. године, као и време проведено на изреченој мери забране напуштања стана уз електронски надзор од 23.01.2017. године до 28.04.2017. године, време проведено у притвору почев од 10.05.2017. године па до упућивања окривљеног у завод за извршење кривичних санкција који ће окривљеном трајати најдуже док истекне време трајања изречене казне затвора у првостепеној пресуди, и обавезан је окривљеним на плаћање трошкова кривичног поступка у износу од 46.263,33 динара као и да на име паушала плати износ од 15.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења док је оштећена АА упућена на парнични поступак ради остваривања имовинског правног захтева.
Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.1180/17 од 14.12.2017. године усвајање жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду преиначена је пресуда Вишег суда у Београду К бр.321/17 (Осн бр.К 535/15) од 20.09.2017. године само у погледу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Београду окривљеног Милутина Лазића због извршења кривичног дела силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим осудио на казну затвора у трајању од 6 година у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 22.06.2015. године када је лишен слободе па до 20.10.2016. године када је пуштен на слободу, време проведено по изреченој мери забране напуштања стана уз електронски надзор од 23.01.2017. године па до 28.04.2017. године, време проведено у притвору почев од 10.05.2017. године када је лишен слободе, па до упућивања окривљеног у завод за извршење кривичних санкција, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене овом пресудом, док су жалбе окривљеног и његовог браниоца одбијене као неосноване а пресуда Вишег суда у Београду К бр.321/17 (Осн бр.К 535/15) од 20.09.2017. године у преиначеном делу потврђена.
Против пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 бр.1180/17 од 14.12.2017. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Милутина Лазића, адвокат Иван Бајазит, због повреде закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијану пресуду и предмет врати другостепеном суду на поновно суђење са наредбом да се нови поступак одржи пред потпуно измењеним већем.
Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног нашао:
Захтев је недозвољен.
Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).
Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.
При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.
У конкретном случају, бранилац окривљеног Милутина Лазића навођењем као разлога за подношење захтева повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, само формално означава повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП – због које је подношење захтева дозвољено, али не конкретизује у чему се та повреда састоји, већ суштински у образложењу захтева оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажној одлуци, што не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.
Наиме, бранилац окривљеног, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, а супротно утврђењима у нападнутој одлуци, наводи да је и другостепени суд, без озбиљне анализе и оцене жалбених навода и очигледних неспорних чињеница узео у обзир само један једини доказ – исказ оштећене уз занемаривање осталих чињеница утврђених у овом кривичном поступку, из којих разлога је повређен кривични законик на штету окривљеног јер је примењен правни основ за осуду који се није могао применити.
Како се дакле, у поднетом захтеву само формално означена повреда закона због које је подношење захтева дозвољено – повреда закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, а суштински се указује на недозвољен разлог за подношење захтева, на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и оцену доказа од стране суда, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Милутина Лазића на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић,с.р. Зоран Таталовић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
