Захтев је основан.

Наиме, бранилац окривљеног Тот Ђерђ Атиле, у захтеву за заштиту законитости истиче да је Апелациони суд у Новом Саду приликом поновног одлучивања (а након што је одлука тог суда била укинута пресудом Врховног касационог суда Кзз 445/16 од 20.04.2016. године), доношењем пресуде Кж1 884/16 од 05.10.2016. године, учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, јер је наведеном пресудом, преиначио пресуду Вишег суда у Суботици 8К 89/12 од 03.09.2013. године, која пресуда је укинута, а није узео у обзир одговарајућу пресуду, тј. није донео одлуку у погледу жалбе јавног тужиоца изјављене на пресуду Вишег суда у Суботици 8К 73/14 од 27.03.2015. године, из којих навода произилази да се захтевом указује на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП.

Ове наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује као основане, а из следећих разлога:

Наиме, из списа предмета произилази да је оптужницом Вишег јавног тужиоца у Суботици Кт 42/12 од 10.10.2012. године, прецизираном на главном претресу 03.09.2013. године, окривљеном Атили Тот Ђерђу, стављено на терет извршење кривичног дела неовлашћена производња опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, у погледу ког предмета оптужбе је донета пресуда Вишег суда у Суботици 8К 89/12 од 03.09.2013. године, против које пресуде је жалбу изјавио Виши јавни тужилац у Суботици. Наведену жалбу је Апелациони суд у Новом Саду усвојио, те је решењем Кж1 55/16 од 27.11.2014. године, укинуо пресуду Вишег суда у Суботици К 89/12 од 03.09.2013. године и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Надаље, из списа паредмета произилази и да је у поновном поступку, Виши суд у Суботици донео пресуду 8К 73/14 од 27.03.2015. године, на коју пресуду је жалбу изјавио Виши јавни тужилац у Суботици, а која жалба је усвојена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 789/15 од 14.12.2015. године, тако што је преиначена пресуда Вишег суда у Суботици К 73/14 од 27.03.2015. године. Након тога, бранилац окривљеног је против наведене правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 789/15 од 14.12.2015. године, поднео захтев за заштиту законитости, који је усвојен пресудом Врховног касационог суда Кзз 445/16 од 20.04.2016. године, којом је укинута правноснажна пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж1 789/15 од 14.12.2015. године, а предмет враћен Апелационом суду у Новом Саду на поновно одлучивање, након чега је Апелациони суд у Новом Саду, приликом поновног одлучивања, донео побијану пресуду Кж1 884/16 од 05.10.2016. године.

Поступајући на овај начин, Апелациони суд у Новом Саду је преиначавајући пресуду Вишег суда у Суботици 8К 89/12 од 03.09.2013. године, која је раније укинута решењем тог суда Кж1 55/16 од 27.11.2014. године, и која дакле, не егзистира више у правном поретку, а не решавајући о жалби Вишег јавног тужиоца у Суботици, изјављеној на пресуду Вишег суда у Суботици 8К 73/14 од 27.03.2015. године, учинио повреду закона из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, јер није (у потпуности) решио предмет оптужбе. Наиме, кривични поступак против окривљеног, вођен је по оптужници Вишег јавног тужиоца у Суботици Кт 42/12 од 10.10.2012. године, прецизираној 03.09.2013. године, у погледу које оптужбе је донета пресуда Вишег суда у Суботици 8К 73/14 од 27.03.2015. године, и против које пресуде је Виши јавни тужилац у Суботици изјавио жалбу, о којој није одлучено, па како о тој жалби изјављеној против наведене првостепене пресуде, којом је решавано о предмету оптужбе, није донета одлука од стране другостепеног суда, самим тим је по налажењу Врховног касационог суда, остао нерешен и предмет оптужбе.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног и укинуо пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 884/16 од 05.10.2016. године и предмет вратио том суду на поновно одлучивање, како би у поновном поступку отклонио наведену повреду закона и након тога донео правилну и на закону засновану одлуку.

С обзиром да је другостепена пресуда укинута због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, то се овај суд није упуштао у разматрање истакнутих повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9) и став 2. тачка 1) ЗКП, као и повреде закона из члана 439. тачка 2) и 3) и члана 441. став 4. ЗКП, јер се исте показују беспредметним.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци ове пресуде на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП.

Записничар - саветник                                                                                                                     Председник већа - судија

Марина Радосављевић,с..р.                                                                                                           Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић