
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 235/2016
22.03.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. Д.Б. и др, због кривичног дела изнуда из члана 214. став 4. у вези става 1. и 3. у вези члана 61. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости пуномоћника трећег лица А.С., адв. А.З., поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Београду Пои. 11/13, Кв. 229/15 од 30.10.2015. године и Пои 11/13 Кв 229/15 од 24.03.2015. године и решења Апелационог суда у Београду Кж2 1151/15 од 03.07.2015. године, у седници већа одржаној 22.03.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости пуномоћника трећег лица А.С., поднет против правноснажних решења Вишег суда у Београду Пои. 11/13, Кв. 229/15 од 30.10.2015. године и Пои 11/13, Кв 229/15 од 24.03.2015. године и решења Апелационог суда у Београду Кж2 1151/15 од 03.07.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Београду Пои. 11/13 Кв. 229/15 од 24.03.2015. године усвојен је приговор ВЈТ у Београду Оик 4/13 од 13.11.2013. године изјављен против решења судије за претходни поступак Вишег суда у Београду Пои 11/13 од 07.11.2013. године, у односу на власника, трећег лица Т.Б., власника трећег лица А.С. и власника окр. Д.Б. и одређена имовина проистекла из кривичног дела која се од ових лица одузима. Истим решењем, у делу изреке под II, одбијен је као неоснован приговор ВЈТ изјављен против решења судије за претходни поступак у делу где је одбијен предлог ВЈТ да се од наведених лица привремено одузме имовина.
Одлучујући о жалбама Вишег јавног тужиоца, браниоца власника окривљеног Д.Б., пуномоћника трећег лица Т.Б. и пуномоћника трећег лица А.С., Апелациони суд у Београду решењем Кж2 1151/15 од 03.07.2015. године одбио је жалбе као неосноване.
Решењем Вишег суда у Београду Пои 11/13 Кв 229/15 од 30.10.2015. године исправљено је решење Вишег суда у Београду Пои 11/13 Кв 229/15 од 24.03.2015. године.
Против наведених решења Вишег суда у Београду и Апелационог суда у Београду пуномоћник трећег лица А.С., адв. А.З., поднела је захтев за заштиту законитости, и то у односу на део решења који се односи на треће лице А.С., због повреде закона – члан 438. став 1. тачка 9. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости усвоји и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.
Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета па је нашао:
Захтев за заштиту законитости пуномоћника трећег лица А.С. је недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. ЗКП, прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом члана 483. став 3. ЗКП предвиђено је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Из наведених законских одредби јасно произилази да треће лице у поступку одузимања имовине проистекле из кривичног дела, па тиме ни његов пуномоћник, нема овлашћење за подношење захтева за заштиту законитости. Како је у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднео пуномоћник трећег лица, који не спада у круг лица која по закону имају овлашћење за подношење овог ванредног правног лека, то је захтев недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар - саветник Председник већа-судија
Драгана Вуксановић,с.р. Драгиша Ђорђевић,с.р.