Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, у смислу одредбе члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство седници већа није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. И.Б. је недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву збирно и само формално истиче повреде одредаба ЗКП из члана 438. став 1. тачка 7) и 9) и став 2. тачка 1) и из члана 439. тачка 1), 2) и 3) ЗКП, због којих је окривљеном дозвољено подношење овог ванредног правног лека, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП, али се образложење овако истакнутих повреда закона, и то само појединих, своди на указивање да су побијаним правноснажним пресудама и у поступцима који су претходили њиховом доношењу повређене одредбе члана 500. ЗКП, због поступања суда по неуредном и незаконитом оптужном акту који не садржи све формалне елементе прописане том законском одредбом, посебно да не садржи назначење чињеница које се имају доказивати предложеним доказима, при чему се бранилац окривљеног позива на одредбу члана 500. став 1. тачка 6) ЗКП и овако истакнути пропуст погрешно подводи под повреду одредбе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца (члан 438. став 1. тачка 7) ЗКП), а указује и на повреду одредбе члана 501. ЗКП, због пропуста суда да наложи јавном тужиоцу уређење оптужног акта. Износећи тврдњу да нема кривичног дела у инкриминисаним радњама окривљеног, која упућује на закључак да бранилац захтев подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног се позива на „превид“ суда битне чињенице која се тиче договора окривљеног и законске заступнице малолетне оштећене о начину плаћања заосталог дуга на име издржавања малолетне оштећене, што ове наводе захтева своди на оспоравање чињеничног стања у правноснажној пресуди као непотпуно утврђеног.

Поред наведеног, као разлог подношења захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, која се, према наводима у образложењу захтева, огледа у одсуству разлога у побијаним пресудама о одлучним чињеницама и противречности изреке пресуде са доказима у списима предмета.

Међутим, цитираном одредбом члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени, дакле и бранилац окривљеног чија су процесна права ограничена и одређена правима која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреда одредаба члана 500. и 501. ЗКП, као ни због недостатака у чињеничном стању утврђеном у правноснажној пресуди, а на које се у суштини указује у предметном захтеву, па је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окр. И.Б. оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                           Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                  Јанко Лазаревић,с.р.