Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене АА - адвокат Драган Николић, „због повреде закона“, али из образложења захтева произилази да га подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и донесе одлуку да су побијане пресуде назаконите.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости суштински истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП и наводи да се у радњама окривљене стичу елементи прекршаја а не кривичног дела, као и да је штета, која је биће кривичног дела, морала бити утврђена у кривичном поступку, јер ако нема штете нема ни кривичног дела из члана 359. КЗ.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Чињенични опис кривичног дела утврђен у изреци правноснажне пресуде садржи сва битна законска субјективна и објективна обележја продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези члана 61. КЗ, за које је ова окривљена правноснажно оглашена кривом. Наиме, у изреци пресуде је наведено да је окривљена АА у време, месту и на начин ближе описан у изреци пресуде, „у периоду од 30.06.2017. год 12.10.2018. године.., у својству службеног лица – директора јавне установе „ББ“, чији је оснивач Град Краљево, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница свог службеног овлашћења да организује и руководи радом у ББ, ВВ прибавила какву корист у виду заснивања радног односа, иако је била способна да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, на тај начин што је, у намери да ВВ прибави какву корист у виду заснивања радносг односа у „ББ“, најпре донела Правилник о допунама Правилника о организацији и систематизацији послова..., у ком Правилнику је после одељка VIII додала одељак IX и систематизовала радно место „стручни сарадник за правне послове“, а потом, противно члану 1, члану 2, члану 3. у вези члана 5. став 1. тачка 4. Уредбе о поступку прибављања сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ..., који су за ново запошљавање прописивали претходну сагласност Комисије..., са ВВ, дана 12.07.2017. године закључила уговор о раду број .., на основу кога је ВВ у „ББ“ засновао радни однос на одређено време у трајању од шест месеци, а потом без сагласности Комисије..., дана 12.01.2018. године, дана 12.04.2018. године, дана 12.07.2018. године и дана 12.10.2018. године са ВВ закључила уговоре о раду на одређено време у трајању од по три месеца, иако је била свесна свог дела, да је исто забрањено, чије је извршење хтела.“

По налажењу овога суда неосновани су и наводи захтева којима се истиче да нема штете, па самим тим ни кривичног дела обзиром да се последица кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ састоји у једном од три облика, у прибављању себи или другом физичком или правном лицу какве користи, или у наношењу какве штете другом, или у тежој повреди права другога а у конкретном случају остварена је последица кривичног дела која се састоји у прибављању какве користи другом физичком лицу која се огледа у заснивању радног односа другог физичког лица (ВВ) противно важећим прописима.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА у осталом делу је недозвољен.

У образложењу захтева бранилац окривљене наводи и да на страни окривљене нема отежавајућих околности, да је мајка двоје деце, да је дело извршено 2017. и 2018. године те да не постоји никаква опасност од понављања кривичног дела, на који начин истиче повреду члана 441. став 1. ЗКП, као и да изречена заштитна мера нема законско оправдање, на који начин указује и на повреду члана 441. став 2. ЗКП.

Наведене повреде не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па је Врховни суд захтев браниоца окривљене АА у овом делу оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА - адвоката Драгана Николића, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, захтев у односу на повреду закона наведену у изреци одбио као неоснован, док је у осталом делу, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев одбацио и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић