Кзз 269/2013

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 269/2013
21.01.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Нате Месаровић, Горана Чавлине и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Наташом Бањац, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Џ.Х., због кривичног дела силовање из члана 178. став 1. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Џ.Х., адвоката Д.Г. из Ј., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К 35/12 од 23.08.2012. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 5690/12 од 02.09.2013. године, у седници већа одржаној дана 21.01.2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Џ.Х., адвоката Д.Г., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К 35/12 од 23.08.2012. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 5690/12 од 02.09.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару К 35/12 од 23.08.2012. године, окривљени Џ.Х. ослобођен је од оптужбе за продужено кривично дело силовање из члана 178. став 1. Кривичног законика (КЗ), а оглашен је кривим, под тачком 1., за кривично дело силовање из члана 178. став 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 2 године и 8 месеци и, под тачком 2., за кривично дело спречавање и ометање доказивања из члана 336. став 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 4 месеца и новчана казна у износу од 100.000,00 динара, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2-две године и 10- десет месеци у коју се урачунава време проведено у притвору од 13.04.2011.године до 28.08.2012.године и на новчану казну у износу од 100.000,00 (стохиљада) динара, коју је дужан да плати у року од 30 дана од правноснажности пресуде, а ако окривљени то не учини у остављеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од 6 месеци. Истом пресудом окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 5.000,00 динара и на име трошкова кривичног поступка износ од 95.714,00 динара, у року од 30 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Апелациони суд у Крагујевцу, пресудом Кж1 5690/12 од 02.09.2013. године, делимичним уважењем жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару, преиначио је наведену првостепену пресуду у осуђујућем делу само у погледу одлуке о казни затвора, тако што је окр. Џ.Х. за кривично дело силовање из члана 178. став 1. КЗ на штету оштећене Џ.Џ. за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврдио казну затвора у трајању од 3 године, а узео као правилно утврђену првостепеном пресудом казну затвора у трајању од 4 месеца за кривично дело спречавање и ометање доказивања из члана 336. став 1. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, па је окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3-три године и 3-три месеца, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 13.04.2011. године до 28.08.2012. године, док је у осталом делу жалбу Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару и жалбе бранилаца окривљеног, адв. Д.Г. из Ј. и адв. Х.Х. из Н.П., одбио као неосноване и првостепену пресуду у непреиначеном делу потврдио.

Бранилац окривљеног Џ.Х., адвокат Д.Г., поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К 35/12 од 23.08.2012. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 5690/12 од 02.09.2013. године, због повреде закона на штету окривљеног, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и укине првостепену пресуду у осуђујућем делу и пресуду донету по редовном правном леку и предмет врати Апелационом суду у Крагујевцу на поновну одлуку или да у наведеном делу преиначи делимично првостепену и другостепену пресуду, те донесе ослобађајућу пресуду у односу на окривљеног за оба кривична дела, као и да бранилац буде позван на седницу већа Врховног касационог суда и да се окривљеном одложи почетак издржавања казне затвора до окончања поступка пред тим судом.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, па је нашао: Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Џ.Х. је неблаговремен.

Одредбом члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку (ЗКП) прописано је да због повреда тог законика (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. ЗКП којом су права браниоца одређена и ограничена садржином права окривљеног.

Из списа предмета утврђује се да је окривљени Џ.Х. другостепену пресуду лично примио дана 17.10.2013.године, а да је бранилац окривљеног, адвокат Д.Г., захтев за заштиту законитости поднео путем поште дана 21.11.2013. године.

Према наведеном, захтев за заштиту законитости поднет је по протеку законом прописаног рока за подношење истог из члана 485. став 4. ЗКП, па је захтев неблаговремен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 1. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                     Председник већа-судија

Наташа Бањац, с.р.                                                                                                          Јанко Лазаревић, с.р.