Кзз 28/2025 чл.487 ст.1 т.2 зкп; 2.4.1.22.2.3.12

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 28/2025
23.01.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бојане Пауновић, председника већа, Дијане Јанковић, Гордане Којић, Александра Степановића и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Андреом Јаковљевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА, адвоката Филипа Гњатовића, поднетом против правноснажних решења Трећег основног суда у Београду Спк 100/24 од 30.08.2024. године и Спк 100/24 – Кв 1986/24 од 24.10.2024. године, у седници већа одржаној дана 23.01.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА, адвоката Филипа Гњатовића поднет против правноснажних решења Трећег основног суда у Београду Спк 100/24 од 30.08.2024. године и Спк 100/24 – Кв 1986/24 од 24.10.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Трећег основног суда у Београду Спк 100/24 од 30.08.2024. године браниоцу по службеној дужности окривљеног АА, адвокату Филипу Гњатовићу досуђени су трошкови кривичног поступка у износу од 44.114,67 динара.

Решењем Трећег основног суда у Београду Спк 100/24 – Кв 1986/24 од 24.10.2024. године, у ставу првом, одбијена је као неоснована жалба браниоца по службеној дужности окривљеног АА, адвоката Филипа Гњатовића, изјављена против првостепеног решења и поднета преко пуномоћника, адвоката Милана Милутиновића дана 16.09.2024. године, а у ставу другом, одбијен је као неоснован захтев браниоца по службеној дужности окривљеног АА, адвоката Филипа Гњатовића, за награду на име састава наведене жалбе, поднет преко пуномоћника, адвоката Милана Милутиновића.

Против наведених правноснажних решења, бранилац по службеној дужности окривљеног АА, адвокат Филип Гњатовић поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 2. тачка 7) и 265. став 6. ЗКП у вези члана 23. Закона о адвокатури и члана 4. став 1. алинеја 20. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и укине или преиначи побијана решења.

Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП, прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац (сада Врховни јавни тужилац), окривљени и његов бранилац, док је у ставу 3. истог члана прописано, да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Према одредби члана 71. тачка 5) ЗКП бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени.

У складу са цитираним законским одредбама, права браниоца ограничена су правима која у поступку има окривљени, па бранилац окривљеног има право, али и дужност, да процесне радње предузима само у корист окривљеног. Сходно томе, бранилац је овлашћен да захтев за заштиту законитости поднесе искључиво у корист окривљеног, уколико је правноснажном одлуком јавног тужиоца или суда учињена повреда закона наведена у члану 485. став 4. ЗКП, на штету окривљеног.

Како је у конкретном случају адвокат Филип Гњатовић, захтев за заштиту законитости поднео у погледу сопствених трошкова које је имао као адвокат, тј. како је предметни захтев поднео искључиво у своје име и за свој рачун, а не у име и за рачун окривљеног АА, коме је у поступку који се водио против њега био постављен за браниоца по службеној дужности, решењем Трећег ОЈТ у Београду А 1/2024 - Кт 2069/24 од 19.07.2024. године, то се по налажењу овог суда овај бранилац, не може сматрати лицем овлашћеним за подношење предметног захтева у смислу члана 483. ЗКП, због чега је Врховни суд поднети захтев оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. и члана 71. тачка 5. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Бојана Пауновић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић