.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 298/2015
31.03.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног М.М. 1, због кривичног дела преваре из члана 208. став 4. у вези става 1. у вези члана 35. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног М.М. 1, адвоката М.М. 2, поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 1592/14 од 19.01.2015. године, у седници већа одржаној дана 31.03.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.М. 1, поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 1592/14 од 19.01.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 1592/14 од 19.01.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног М.М. 1, а пресуда Основног суда у Панчеву К 1554/13 од 27.05.2014. године којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела преваре из члана 208. став 4. у вези става 1. у вези члана 35. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 6 месеци, је потврђена.
Против наведене правноснажне пресуде захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног М.М. 1, адвокат М.М. 2 због повреде закона из члана 439. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати на поновно одлучивање Апелационом суду у Београду или да се побијана пресуда преиначи тако што ће се окривљени ослободити, у складу са наводима из захтева.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 486. и 487. ЗКП, па је након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, нашао:
Захтев је недозвољен.
Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).
Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.
Према томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.
У конкретном случају, бранилац окривљеног М.М. 1 навођењем као разлога за подношење захтева повреду закона из члана 439. став 1. тачка 1. ЗКП, само формално означава повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП – због које је подношење захтева дозвољено, али не конкретизује у чему се она састоји, већ суштински у образложењу захтева, оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажној одлуци, што не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.
Наиме, бранилац окривљеног М.М. 1 као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, а супротно утврђењима у нападнутој одлуци наводи да у конкретном случају није утврђено постојање субјективних и објективних елемената кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим, нити радње окривљеног имају обележја помагања у извршењу предметног кривичног дела.
Како је дакле у поднетом захтеву само формално означена повреда закона због које је подношење захтева дозвољено – повреда закона из члана 439. став 1. тачка 1. ЗКП, а суштински се указује на недозвољене разлоге за подношење захтева – погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног М.М. 1 на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП одбацио као недозвољен.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.
