Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Иван Вељковић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев као основан и преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе и да обавеже приватног тужиоца на плаћање трошкова кривичног поступка и састава захтева за заштиту законитости.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да дело за које је окривљени оптужен и оглашен кривим није кривично дело, обзиром да радња окривљеног описана у изреци првостепене пресуде, не садржи све битне елементе кривичног дела увреда из члана 170. став 2. у вези става 1. Кривичног законика за које је овај окривљени оптужен и правноснажно оглашен кривим. Наиме, по ставу браниоца, изрека правноснажне пресуде садржи само објективни услов инкриминације кривичног дела увреда из члана 170. став 1. Кривичног законика, али не и да су инкриминисане речи - коментар окривљеног постављен преко интернета и то друштвене мреже „Facebook“, изнете у намери омаловажавања приватног тужиоца ББ, а која намера је битан субјективни елемент предметног кривичног дела и мора бити садржана у изреци пресуде којом се окривљени оглашава кривим за кривично дело увреда. У вези са тим, бранилац истиче да је у конкретном случају било места примени одредбе члана 170. став 4. Кривичног законика, обзиром да је предметни коментар на друштвеној мрежи дат у оквиру политичке делатности и заштите оправданог интереса.

Исте наводе, садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног истицао је и у жалби изјављеној против пресуде Основног суда у Лесковцу К 136/21 од 03.09.2021. године, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и за прихватање као правилног правног становишта првостепеног суда - да намера омаловажавања није законско обележје кривичног дела увреда из члана 170. Кривичног законика, већ је само у ставу 4. предвиђен основ искључења постојања кривичног дела у ситуацији када је увредљива изјава дата, између осталог, у вршењу политичке делатности, што у конкретној ситуације није случај (страна 3., последњи став и страна 4. први и трећи став образложења првостепене пресуде), на страни 3. у другом и четвртом ставу, образложења пресуде Вишег суда у Лесковцу Кж1 9/22 од 11.01.2022. године, изнео разлоге које у свему као јасне и правилне, прихвата Врховни касациони суд и на исте упућује, сходно одредби члана 491. став 2. ЗКП.

Стога се, по налажењу Врховног касационог суда, као неосновани оцењују супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује да је правноснажним пресудама на штету окривљеног учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић