Кзз 335/2014

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 335/2014
08.05.2014. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Соње Павловић, Биљане Синановић и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, записничарем, у кривичном предмету окривљеног Г.М. и др, због кривичног дела превара из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 262/14 од 07.04.2014. године, подигнутом против правноснажне пресуде Вишег суда у Пироту Кж 11/14 од 05.02.2014. године, у седници већа одржаној 08.05.2014. године, једногласно је, донео:

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 262/14 од 07.04.2014. године, као основан и УТВРЂУЈЕ да је правноснажном пресудом Вишег суда у Пироту Кж 11/14 од 05.02.2014. године учињена битна повреда кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пироту К 732/12 од 25.09.2013. године, окривљени Г.М. и окривљени Б.К. оглашени су кривим да су као извршиоци извршили сваки кривично дело превара из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика за која кривична дела су им изречене условне осуде тако што им је суд утврдио казне затвора у трајању од по једне године које се неће извршити уколико окривљени у року од по три године, по правноснажности пресуде, не изврше ново кривично дело, са тим што ће се у случају опозивања условне осуде у односу на окривљеног Г.М. у казну затвора урачунати време које је провео у притвору од 15.07.2011. до 09.09.2011. године.

Истом пресудом окривљени су обавезани да суду на име паушала плате свако по 8.000,00 динара, у року од 15 дана, по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, те је оштећеној М.М.П. досуђен имовинско- правни захтев у целости - у износу од ... евра у динарској противвредности на дан исплате, те су окривљени обавезани да именованој солидарно исти износ исплате, у року од три месеца, по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Пироту Кж 11/14 од 05.02.2014. године, усвајањем жалби браниоца окривљеног Г.М., окривљеног Б.К. и његовог браниоца, преиначена је пресуда Основног суда у Пироту К 732/12 од 25.09.2013. године, тако што су окривљени Г.М. и окривљени Б.К., применом члана 423. тачка 1. ЗКП-а ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело превара из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ. Истом пресудом оштећена М.М.П, ради остварења имовинско-правног захтева, упућена је на парнични поступак, а трошкови кривичног поступка у укупном износу од 360.000,00 динара, по 180.000,00 динара за сваког окривљеног, пали су на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде Вишег суда у Пироту Кж 11/14 од 05.02.2014. године, Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. у вези члана 438. став 1. тачка 2. ЗКП-а и са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, побијану пресуду укине и предмет врати Апелационом суду у Нишу, као стварно надлежном за другостепени поступак у овој кривичној ствари.

Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а, након достављања примерка захтева за заштиту законитости, Републичког јавног тужиоца браниоцима окривљених, одржао седницу већа, у смислу члана 490. ЗКП-а, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоце окривљених у смислу члана 488. став 2. ЗКП-а, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудом против које је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Из списа предмета произлази да је против окривљених Г.М. и Б.К. вођен кривични поступак пред Основним судом у Пироту по оптужници Основног јавног тужиоца у Пироту Кт 619/08 од 11.03.2011. године, због кривичног дела преваре из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ, те да је Основни суд у Пироту донео пресуду К 732/12 од 25. 09.2013. године којом је окривљене огласио кривим сваког због наведеног кривичног дела превара из члана 208. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ. Против првостепене пресуде жалбе су изјавили окривљени Б.К. и његов бранилац и бранилац окривљеног Г.М., док Основни јавни тужилац у Пироту није изјавио жалбу.

Кривичним закоником је за кривично дело превара из члана 208. став 3. КЗ прописана казна затвора од једне до осам година и новчана казна.

Одредбом члана 23. став 2. тачка 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, 101/2013, који се примењује од 01.01.2014. године) прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова за кривична дела за која је прописана новчана казна и казна затвора до пет година.

С обзиром на напред изнето, да је побијану другостепену пресуду, у поступку по жалби на пресуду Основног суда у Пироту, за кривично дело превара из члана 208. став 3. КЗ, за које је запрећена казна преко пет година, донео стварно ненадлежни суд - Виши суд у Пироту, то је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 2. ЗКП-а.

Међутим, како на првостепену пресуду Основног суда у Пироту К 732/12 од 25.09.2013. године Основни јавни тужилац у Пироту није изјавио жалбу, побијану другостепену пресуду Вишег суда у Пироту Кж 11/14 од 05.02.2014. године, којом су окривљени ослобођени од оптужбе, није могуће укинути, како је то предложено у захтеву Републичког јавног тужиоца, јер би тиме била учињена повреда закона на штету окривљених Г.М. и Б.К., те се Врховин касациони суд ограничио на то да утврди да је пресудом Вишег суда у Пироту Кж 11/14 од 05.02.2014. године учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а, у корист окривљених, при томе не дирајући у правноснажност побијане пресуде.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 492. став 1. тачка 3. ЗКП-а, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                           Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                Драгиша Ђорђевић, с.р.