.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 338/2016
05.04.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, записничарем, у кривичном предмету окривљеног С.Р., због продуженог кривичног дела проневера из члана 364. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката М.В., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Јагодини К 806/13 од 21.05.2015. године и Вишег суда у Јагодини Кж1 285/15 од 18.12.2015. године, у седници већа одржаној 05.04.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Р., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Јагодини К 806/13 од 21.05.2015. године и Вишег суда у Јагодини Кж1 285/15 од 18.12.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Јагодини К 806/13 од 21.05.2015. године окривљени С.Р. оглашен је кривим због извршеног продуженог кривичног дела проневера из члана 364. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика за које му је суд утврдио казну затвора у трајању од шест месеци и због извршеног кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ, за које му је суд утврдио казну затвора у трајању од два месеца, те му је изрекао условну осуду тако што је утврдио јединствену казну затвора у трајању од седам месеци која се неће извршити уколико окривљени за време од две године, по правноснажности пресуде, не изврши ново кривично дело.
Истом пресудом окривљени је обавезан да суду накнади трошкове кривичног поступка и судског паушала, као у изреци пресуде, те је обавезан да на основу „члана 206. ЗКП“ оштећеном Ф. п. н. у Ј. на име истакнутог имовинскоправног захтева уплати новчани износ, као у изреци пресуде.
Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1 285/15 од 18.12.2015. године одбијене су, као неосноване жалбе окривљеног С.Р. и његовог браниоца и потврђена пресуда Основног суда у Јагодини К 806/13 од 21.05.2015. године.
Против наведених правноснажних решења, на основу члана 482. и 483. ЗКП, бранилац окривљеног С.Р., адвокат М.В. поднео је захтев за заштиту законитости из законских разлога предвиђених чланом 485. став 1. тачка 1) ЗКП уз предлог да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев као основан те да побијане пресуде укине и предмет врати на поновни поступак и одлуку.
Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.
У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Међутим, што се тиче окривљеног чланом 485. став 4. ЗКП, прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.
Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.
У предметном захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Р., адвоката М.В., није изричито указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, које представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости.
Поднетим захтевом се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање (с`обзиром на то да није саслушан представник оштећеног П. ф. у Ј.; да није правилно цењен исказ сведока Ј.Л.; да суд није дао разлоге зашто је одустао од саслушања сведока М.М.; да је налаз и мишљење вештака Е.М. крајње нетачан и нејасан а суд је на основу истог извео закључке о важним чињеницама ....) односно на одредбу члана 440. ЗКП, која, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, није предвиђена као разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, те је поднети захтев одбачен као недозвољен.
Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП-а, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Олгица Козлов, с.р. Зоран Таталовић, с.р.
