Изреком под два наведене пресуде на основу члана 355. тачка 2. ЗКП окривљена М.З. ослобођена је од оптужбе да је извршила кривично дело трговина људима из члана 388. став 3. у вези става 1. КЗ и на основу члана 197. став 1. ЗКП, да у овом делу трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Апелациони суд у Београду пресудом Кж1 бр.5171/13 од 05.11.2013. године одбио је као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљених Ж.В. и Ж.Р., адв. Н.Ј.-В., и потврдио првостепену пресуду, а законитост првостепене пресуде испитао је у складу са одредбом члана 604. став 1. ЗКП, који Законик се примењује од 01.10.2013. године, дакле и у време одлучивања о жалбама, па је тако законитост првостепене пресуде и поступка који је претходио њеном доношењу ценио по одредбама Законика о кривичном поступку (''Службни лист СРЈ'', бр. 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'', бр. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09, 76/10) који је био на снази у време одржавања главног претреса и доношења првостепене пресуде у овој кривичној ствари.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљених Ж.В. и Ж.Р., адв. Н.В., поднела је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање.

Након што је поднет, захтев за заштиту законитости браниоца окривљених Ж.В. и Ж.Р., адв. Н.В., у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку достављен је јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је затим одржао седницу већа у смислу члана 488. став 2. Законика о кривичном поступку, о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљених, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених Ж.В. и Ж.Р., адв. Н.В. је неоснован.

Неосновано бранилац окривљених Ж.В. и Ж.Р., у захтеву за заштиту законитости истиче да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП (односно члана 368. став 1. тачка 8. ЗКП који је важио у време доношења првостепене пресуде), и да је првостепени суд прекорачио оптужницу, налазећи да се у радњама окривљених стичу елементи бића кривичног дела посредовање у вршењу проституције из члана 184. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, а не кривичног дела трговина људима из члана 388. став 3. у вези става 1. КЗ, које им се оптужницом јавног тужиоца ставља на терет, истичући да се објективни идентитет пресуде и оптужбе оцењује у складу са одредбом члана 351. став 1. тада важећег ЗКП.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, исту повреду закона бранилац је неосновано истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да је тај жалбени навод неоснован и о томе на страни 4 образложења, дао веома јасне разлоге, које Врховни касациони суд у свему прихвата у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП.

Са изнетих разлога, налазећи да је захтев браниоца окривљених Ж.В. и Ж.Р., адв. Н.В. неоснован, Врховни касациони суд је на основу члана 491. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                      Председник већа-судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                               Невенка Важић, с.р.