Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1 281/15 од 06.11.2015. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Д.Р., адвоката Н.С. и пресуда Основног суда у Јагодини К 338/14 од 19.08.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.Р., адвокат Н.С., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. у вези члана 439. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исте преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Р., адвоката Н.С. је неоснован.

Бранилац окривљеног Д.Р. побијајући правноснажну пресуду због повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, у захтеву истиче да окривљени критичном приликом није остварио законска обележја кривичног дела повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања из члана 163. КЗ за које је оглашен кривим, указивањем да неисплаћивање зараде запосленом лицу које има уговор о раду не представља елемент бића кривичног дела у питању, већ радњу извршења прекршаја из члана 273. став 1. тачка 4. Закона о раду.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног Д.Р. неосновано је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и на страни 3. пасус пети образложења пресуде дао јасне и довољне разлоге да се у радњама овог окривљеног стичу сва субјективна и објективна обележја кривичног дела повреда права по основу рада и право из социјалног осигурања из члана 163. КЗ, а не прекршаја из члана 273. КЗ, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                          Председник већа судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                                Драгиша Ђорђевић,с.р.