Кзз 341/2015

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 341/2015
08.04.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Зорана Таталовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног И.Р., због продуженог кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 61. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног И.Р., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Руми 5К бр. 1259/10 од 03.09.2014. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1436/14 од 20.01.2015. године, у седници већа одржаној дана 08.04.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости окривљеног И.Р., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Руми 5К бр. 1259/10 од 03.09.2014. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1436/14 од 20.01.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми 5К бр. 1259/10 од 03.09.2014. године окривљени И.Р. оглашен је кривим због продуженог кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 61. став 1. КЗ за које му је утврђена казна затвора у трајању од две године и за кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225. став 4. у вези става 2. КЗ за које му је утврђена казна затвора у трајању од једне године, па је применом члана 60. став 2. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од две године и 10 месеци у коју му је урачунато и време проведено у притвору од 26. до 28.12.2012. године. Истом пресудом окривљени је обавезан да оштећеном на име имовинскоправног захтева плати износ од 6.500,00 динара, а за остваривање имовинскоправног захтева у преосталом износу оштећени је упућен на парницу док је на основу одредбе члана 264. став 4. ЗКП-а окривљени ослобођен од дужности да у целини накнади трошкове кривичног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1436/14 од 20.01.2015. године усвојена је жалба бранилаца окривљеног и преиначена првостепена пресуда у погледу правилне примене кривичног законика и одлуке о казни тако што је окривљени пошто су му претходно утврђене казне затвора за продужено кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 61. КЗ у трајању од једне године и шест месеци а за кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225. став 4. у вези става 2. КЗ казна затвора у трајању од једне године, осуђен на јединствнеу казну затвора у трајању од две године и пет месеци у коју му је урачунато и време проведено у притвору док су у преосталом делу жалбе бранилаца окривљеног одбијене као неосноване у односу на кривична дела за која је оптужени оглашен кривим и осуђен првостепена пресуда потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда окривљени И.Р. поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде одредби члана 438. став 1. тачка 1) и тачка 4) и 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП- а, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине обе нижестепене пресуде и предмет врати суду на поновно суђење, пред потпуно новим и измењеним већем или да окривљеног ослободи од одговорности због застарелости кривичног гоњења.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости окривљеног И.Р., па је нашао:

Захтев за заштиту законитости окривљеног И.Р. је недозвољен.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП-а, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Окривљени И.Р. захтев за заштиту законитости поднео је лично а не преко браниоца, како је то изричито прописано одредбом члана 483. став 3. ЗКП-а, па је његов захтев, у смислу наведене законске одредбе, недозвољен.

С`тога је Врховни касациони суд из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП-а, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                 Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                Невенка Важић, с.р.