Апелациони суд у Београду, као суд трећег степена, пресудом Кж3 бр. 36/13 од 27.12.2013.године, одбио је као неосновану жалбу браниоца окривљеног М.Л., адвоката С.С. и пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 1543/11 од 03.07.2013.године, потврдио.

Бранилац окр. М.Л., адвокат С.С., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП и погрешне примене закона- члан 439. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и утврди да је пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 1543/11 од 03.07.2013.године и пресудом Апелационог суда у Београду Кж3. бр. 36/13 од 27.12.2013.године повређен закон и да наведене пресуде укине и предмет врати на поновно суђење.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13) (у даљем тексту: ЗКП), па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окр. М.Л., сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. М.Л., адвоката С.С., неоснован је у делу који се односи на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП, док је у осталом делу захтев недозвољен.

Неосновано бранилац окр. М.Л. у захтеву за заштиту законитости истиче да је изостављањем, у другостепеној пресуди Апелационог суда у Београду, више појединости из чињеничног описа инкриминисаног догађаја у оптужници битних за радњу извршења, повређено начело акузаторности и нарушен објективни идентитет оптужбе и пресуде у погледу чињеничног описа радњи извршења кривичног дела и тиме прекорачена оптужба и учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП.

Чињенице које су, према наводима захтева, изостављене у побијаној другостепеној пресуди, а окр. М.Л. оптужницом стављене на терет, односе се на радње окривљеног удруживања са окр. Б.Н. ради неовлашћене куповине и продаје опојне дроге и контакте са уживаоцима дроге ради продаје дроге, поред контаката са сведоком Р.Д., те контакте и договоре са поменутим сведоком, осим оних наведених у пресуди, као и на догађаје од 05.08.2004.године који се тичу времена и учесника продаје дроге, претреса, одузимања противправне користи (новца у износу од 2.000,00 динара од окр. Б.Н.) и опсервације полицијских службеника.

Законитост побијане другостепене пресуде која је донета пре почетка примене сада важећег ЗКП (01.10.2013.године), Врховни касациони суд је, у вези са изложеним наводима захтева за заштиту законитости, а сходно одредби члана 604. став 1. тог Законика, ценио према одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“ 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“ 58/04, 85/05,115/05, 49/07, 122/0, 72/09 и 76/10) ( у даљем тексту: раније важећи ЗКП) и нашао да побијаном пресудом није прекорачена оптужба и учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 8. раније важећег ЗКП, односно из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП, који се примењује у време доношења побијане пресуде суда трећег степена.

Наиме, изостављање у пресуди одређених чињеница и околности из оптужнице, када суд закључи да из доказа изведених у поступку не произилази њихово постојање, не представља измену чињеничног основа оптужбе која има значај прекорачења оптужбе, већ поступање на које је суд овлашћен када оцени да оптужба у одређеном делу није основана јер није доказана. Посебно се у конкретном случају не може говорити о прекорачењу оптужбе и битној повреди одредаба кривичног поступка у питању на штету окр. М.Л., имајући у виду да је изостављањем радње удруживања са окр. Б.Н. за вршење кривичног дела неовлашћеног стављања у промет опојних дрога (услед оцене суда да није доказано учешће окр. Н. у извршењу дела), отклоњен основ теже квалификације дела окривљеног, по ставу 2. члана 246. КЗ, за коју је прописана строжа казна од казне прописане за дело за које је окр. М.Л. оглашен кривим и да изостављање више контаката у циљу продаје опојне дроге умањује обим инкриминисаних активности окривљеног у односу на оптужбу.

Описи у оптужници који се односе на радње овлашћених службених лица органа унутрашњих послова (опсервација примопредаје дроге и новца, претрес окр. Б.Н. и одузимање новца од њега) супротно наводима захтева за заштиту законитости, нису од битног значаја за опис радње окр. М.Л. и постојање кривичног дела које му је стављено на терет, па изостављање истих из чињеничног описа изреке другостепене пресуде, по оцени овог суда такође не представља прекорачење оптужбе.

Бранилац окр. М.Л., као разлог подношења захтева за заштиту законитости, истиче и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, али се ова повреда у захтеву не образлаже, већ се наводи захтева у овом делу своде на оспоравање чињеничног стања утврђеног у побијаној пресуди у погледу контаката сведока Р.Д. са полицијским инспектором Н.С., времена одузимања опојне дроге од сведока и оцене другостепеног суда исказа поменутог и других сведока саслушаних у поступку, те чињенице од кога је одузет новац добијен продајом дроге.

Међутим, погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање у правноснажној пресуди, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП, није дозвољен законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног, односно браниоца окривљеног, па је захтев за заштиту законитости браниоца окр. М.Л. у том делу недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, на основу члана 491. став 1. ЗКП у односу на одбијајући део, а на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен.

Записничар                                                                                                                                         Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                                            Јанко Лазаревић, с.р.