Пресудом Вишег суда у Нишу Кж 1071/14 од 15.01.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног В.М., адвоката А.Ђ. – С. и пресуда Основног суда у Алексинцу К 677/13 од 16.09.2014. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је окривљени В.М., преко браниоца адвоката А.Ђ. – С. са допуном захтева преко браниоца адвоката Б.С., због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд наведене правноснажне пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да иста преиначи тако што ће према окривљеном одбити оптужбу да је извршио продужено кривично дело шумска крађа из члана 275. став 2. у вези става 1 КЗ у вези члана 61. КЗ.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоцe окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости окривљеног В.М. са допуном захтева поднет преко бранилаца је неоснован.

Окривљени В.М. у захтеву за заштиту законитости са допуном поднетом преко бранилаца истиче да је правноснажним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП наводима да је због предметних критичних догађаја за које је окривљени у кривичном поступку оглашен кривим исти правноснажно ослобођен у прекршајном поступку и то одлукама Прекршајног суда у Нишу, Одељење у Алексинцу Пр 21065/11 од 24.11.2011. године, Пр 21067/2010 од 02.12.2011. године и пресудом Пр 21072/2010 од 22.07.2011. године, те да се управо због тога у конкретном случају ради о пресуђеној ствари.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости са поднетом допуном Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости и допуни истога бранилац окривљеног В.М. неосновано је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и на страни 3 пасус други и трећи, страни 4 пасус први образложења пресуде је дао јасне и довољне разлоге да чињенични опис радњи које су окривљеном у прекршајном поступку стављене на терет и чињенични опис радњи које су окривљеном у кривичном поступку стављене на терет нису истоветне и да се следствено томе у конкретном случају не ради о пресуђеној ствари, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Наводима из допуне захтева за заштиту законитости којима се указује да вештак шумарске струке у допуни свог налаза и мишљења није навео у чему се састоје примедбе окривљеног које је исти изнео приликом присуствовања вештачења од стране вештака шумарске струке, нити се поводом тих примедби изјаснио, а од вештака то изјашњење није тражено ни од стране нижестепених судова, по оцени Врховног касационог суда, оспорава се чињенично стање утврђено првостепеном, а потврђено другостепеном пресудом.

Како погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање не представља законски разлог у оквиру повреда таксативно набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због којих окривљени, преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд се у ове наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног В.М. није упуштао.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                     Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                            Драгиша Ђорђевић,с.р.