.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 350/2015
14.04.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Д.П., због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 1. КЗ и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног Д.П., поднетом преко браниоца адвоката Р.Ј., против правноснажних решења Основног суда у Куршумлији К 809/13 од 05.11.2014. године и Кв 34/15 од 12.02.2015. године, у седници већа одржаној дана 14.04.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости окривљеног Д.П., поднет преко браниоца адвоката Р.Ј., против правноснажних решења Основног суда у Куршумлији К 809/13 од 05.11.2014. године и Кв 34/15 од 12.02.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Куршумлији К 809/13 од 05.11.2014. године, усвојен је предлог Основног јавног тужиоца у Куршумлији и према окривљеном Д.П., против кога се води кривични поступак по оптужном предлогу Основног јавног тужиоца у Куршумлији Кт 627/12 од 20.08.2013. године, због оправдане сумње да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 1. КЗ и продужено кривично дело проневере из члана 364. став 1. у вези члана 61. КЗ, одређен је притвор са разлога прописаних одредбом члана 211. став 1. тачка 1. ЗКП у трајању до 30 дана, који ће се рачунати од дана и часа лишења слободе окривљеног, а на основу одредбе члана 498. ЗКП.
Решењем Основног суда у Куршумлији Кв 34/15 од 12.02.2015. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Д.П. и решење Основног суда у Куршумлији К 809/14 од 05.11.2014. године је „потврђено“.
Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је окривљени Д.П. преко свог браниоца адвоката Р.Ј., због повреде Закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, у вези члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд наведена правноснажна решења укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, односно да иста преиначи тако што ће одбити предлог Основног јавног тужиоца за одређивање притвора према окривљеном Д.П.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.П., адвоката Р.Ј., је недозвољен.
Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране овлашћених лица за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.
Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.
Сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП право окривљеног за подношење захтева, преко свог браниоца, због повреде закона је, по ставу Врховног касационог суда, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Дакле, окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тач. 1) до 3) и члану 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.
У конкретном случају окривљени преко свог браниоца у захтеву као разлог подношења само је формално означио да је наведеним правноснажним решењима учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, због које повреде је подношење захтева дозвољено окривљеном, а из образложења захтева и навода да је суд извео погрешан закључак да окривљени очигледно избегава да дође на главни претрес, обзиром да је исти телеграмом обавестио суд да није у могућности да због болести приступи на главни претрес, за које своје тврдње истиче да прилаже медицинску документацију и то извештај лекара специјалисте КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, Дедиње од 28.11.2013. године, 13.06.2014. године и извештај неуролога од 09.09.2014. године, произилази да се захтевом оспорава чињенично стање утврђено правноснажним решењима.
Међутим, како цитираном одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени преко свог браниоца сходно ограничењу његових права правима који у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној одлуци, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости окривљеног Д.П., поднет преко браниоца адвоката Р.Ј., оценио недозвољеним.
Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.
Записничар – саветник Председник већа - судија
Јелена Петковић-Милојковић,с.р. Драгиша Ђорђевић,с.р.
