Кзз 351/2016

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 351/2016
12.04.2016. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Милунке Цветковић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Д.М., због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 4. у вези члана 280. став 3. у вези става 2. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.М., адвоката У.Ж., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Зрењанину К 672/14 од 22.05.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 822/15 од 03.11.2015. године, у седници већа одржаној дана 12.04.2016. године, једногласно је, донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.М., адвоката У.Ж. поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Зрењанину К 672/14 од 22.05.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 822/15 од 03.11.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зрењанину К 672/14 од 22.05.2015. године, између осталих, окривљени Д.М. оглашен је кривим због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 4. у вези члана 280. став 3. у вези става 2. КЗ за које је осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци. Истом пресудом окривљени је обавезан да у корист буџетских средстава суда на име паушала плати износ од 10.000,00 динара, а да са саокривљенима солидарно накнади трошкове кривичног поступка у укупном износу од 46.175,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, док су законски наследници иза покојног Д.Р. на основу одредбе члана 258. став 4. ЗКП упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 822/15 од 03.11.2015. године, одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Зрењанину и жалбе браниоца окривљених Д.М., Д.С. и В.Ћ. и пресуда Основног суда у Зрењанину К 672/14 од 22.05.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.М., адвокат У.Ж., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. у вези члана 439. тачка 1) и члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, односно да исте укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно другостепеном суду на поновно одлучивање и да одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.М., адвоката У.Ж. је неоснован.

Бранилац окривљеног Д.М. у захтеву за заштиту законитости истиче да су нижестепени судови на штету овог окривљеног повредили закон из члана 439. тачка 1. ЗКП наводима да окривљени није могао бити оглашен кривим да је предметно кривично дело починио тако што није поступао по техничким прописима који у време одигравања критичног догађаја нису били донети, указивањем да у изреци правноснажне пресуде недостаје објективни елемент кривичног дела у питању – бланкетна диспозиција обзиром да основни облик предметног кривичног дела представља кривично дело са бланкетном диспозицијом која се може вршити искључивом повредом закона, прописа или другог општег акта, а уколико закон, пропис или други општи акт не садржи правну норму којом се забрањује или налаже одређено понашање, у том случају се не може остварити биће кривичног дела са бланкетном диспозицијом.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног Д.М. неосновано је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и на страни 3 пасус пети и страни 6 пасус први образложења пресуде је дао јасне и довољне разлоге о томе да се у радњама окривљеног Д.М. стичу сва законска обележја кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 4. у вези члана 280. став 3. у вези става 2. КЗ које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Поред тога, бранилац окривљеног Д.М. у захтеву за заштиту законитости истиче да је правноснажном пресудом оптужба прекорачена, наводима да је окривљеном оптужним актом стављено на терет да није поступао у складу са ''техничким прописима'', док је у побијаним пресудама констатовано да иако нису постојали технички прописи окривљени је поступао супротно постојећој устаљеној пракси.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, чињенични опис из изреке правноснажне пресуде идентичан је чињеничном опису датом у поднетом и дана 14.04.2015. године измењеном оптужном акту Основног јавног тужиоца у Зрењанину Кт 467/09, при чему суд окривљеног изреком правноснажне пресуде није огласио кривим да је окривљени поступао супротно постојећој устаљеној пракси, те се, следствено изнетом пресуда односи на дело које је предмет оптужбе садржане у поднетом и измењеном оптужном акту.

Стога Врховни касациони суд неоснованим оцењује наводе захтева браниоца окривљеног да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                                         Драгиша Ђорђевић,с.р.