Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредби члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој у смислу члана 488. став 1. ЗКП није обавештавао Републичког јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Владимира Беочанина, нижестепена решења побијају због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Првостепеним побијаним решењем одбијен је као неоснован предлог браниоца окривљеног АА – адвоката Владимира Беочанина да му се признају трошкови настали пред Вишим судом у Краљеву у износу од 255.000,00 динара, а другостепеним решењем је одбијена као неоснована жалба истог браниоца изјављена против првостепеног решења. У образложењима побијаних решења, наводи се да је захтев браниоца за исплату трошкова кривичног поступка у износу од 255.000,00 динара неоснован, обзиром да је Виши јавни тужилац у Краљеву, наредбом Кти бр.59/17 од 17.04.2018. године, обуставио истрагу и одустао од гоњења против окривљених за кривично дело из члана 113. у вези члана 30. и 33. КЗ, али да је након тога подигао непосредну оптужницу против окривљеног АА због кривичног дела изнуде из члана 214. став 1. КЗ. Стога, према ставу нижестепених судова, није дошло до обуставе кривичног поступка против окривљеног, те је предлог адвоката Владимира Беочанина, као ангажованог браниоца окривљеног АА, за исплату трошкова, насталих пред Вишим судом у Краљеву, неоснован.

По оцени овога суда, наведени закључак изнет у побијаним решењима, као и разлози који су у вези са тим дати, не могу се прихватити као правилни, из следећих разлога:

Из списа предмета се утврђује да је Виши јавни тужилац у Краљеву донео наредбу о спровођењу истраге Кти 59/17 дана 28.12.2017. године против осумњичених ББ и АА због постојања основа сумње да су као саизвршиоци починили кривично дело убиство у покушају из члана 113. у вези чл. 30. и 33. КЗ. Ова истрага је наредбом јавног тужиоца Кти 59/17 од 17.04.2018. године обустављена, чиме је јавни тужилац одустао од кривичног гоњења против осумњичених ББ и АА, због кривичног дела убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 113. у вези чл. 30. и 33. КЗ, јер нема довољно доказа да су исти починили напред наведено кривично дело. Истовремено је одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава Вишег јавног тужилаштва у Краљеву.

Након тога, пред Вишим судом у Краљеву, Виши јавни тужилац у Краљеву подигао је непосредну оптужницу Кто бр.19/18 од 23.04.2018. године, и то против окривљеног АА, због постојања оправдане сумње да је извршио кривично дело изнуда из члана 214. став 1. КЗ, а против окривљеног ББ, због постојања оправдане сумње да је извршио продужено кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 61. КЗ.

Одредбом члана 2. став 1. тачка 14) ЗКП, којом је одређено значење израза употребљених у том законику, изразом ''поступак'' прописан је предистражни поступак и кривични поступак, дакле, овом законском одредбом прописане су фазе кривичног поступка.

Одредбом члана 7. тачка 1) ЗКП којом је одређен моменат покретања кривичног поступка прописано је да је кривични поступак покренут доношењем наредбе о спровођењу истраге (члан 296), док је тачком 2) наведеног члана прописано да је кривични поступак покренут потврђивањем оптужнице којој није претходила истрага (члан 341. став 1). Дакле, по оцени Врховног касационог суда овом законском одредбом одређује се моменат од кога ће се са процесног становишта сматрати да је кривични поступак покренут.

Следствено изнетом, по оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају кривични поступак према окривљеном АА покренут је наредбом о спровођењу истраге Вишег јавног тужиоца у Краљеву Кти број 59/17 од 28.12.2017. године, а правноснажно је окончан доношењем наредбе истог тужиоца Кти 59/17 од 17.04.2018. године којом се обуставља истрага и одустаје од даљег кривичног гоњења против окривљеног због кривичног дела убиство у покушају, у саизвршилаштву, из члана 113. у вези чл. 30. и 33. КЗ.

Стога се, сходно садржини напред цитираних законских одредаба, не може прихватити као правилан закључак изнет у побијаним решењима - да у конкретном случају није дошло до обуставе кривичног поступка против окривљеног АА јер је након обуставе поступка подигнута непосредна оптужница због другог кривичног дела, односно не може се сматрати да је овај кривични поступак настављен подношењем непосредне оптужнице, која према стању у списима још увек није потврђена. Ово тим пре што подизању непосредне оптужнице није претходила истрага за кривично дело изнуда из члана 214. став 1. КЗ, већ за кривично дело убиство у покушају, у саизвршилаштву из члана 113. у вези члана 30. и 33. КЗ.

Из наведених разлога се, по оцени овога суда, има сматрати да је против окривљеног АА вођен кривични поступак због кривичног дела убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 113. у вези члана 30. и 33. КЗ, који је правноснажно обустављен, а у вези са којим поступком окривљени има право на накнаду трошкова, а тиме и на награду браниоца, сходно одредбама чл.265. став 1. ЗКП и члана 261. став 1. ЗКП.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да трошкови кривичног поступка представљају издатке учињене поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је ставом 2. тачка 7) истог члана прописано, између осталог, да трошкови кривичног поступка обухватају и награду браниоца.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је, поред осталог, да када се обустави кривични поступак, изрећи ће се у решењу да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тач. 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца падају на терет буџетских средстава суда.

Имајући у виду да је, сходно наведеном, кривични поступак због кривичног дела убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 113. у вези са чланом 30. и 33. КЗ, који је вођен против окривљеног АА - правноснажно обустављен, то је Врховни касациони суд као основан усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Владимира Беочанина и побијана решења укинуо, а предмет вратио Вишем суду у Краљеву на поновно одлучивање. У поновном поступку, Виши суд у Краљеву ће имати у виду примедбе и упутства изнете у овој пресуди, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                Председник већа-судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                             Веско Крстајић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић