Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1-611/24 од 26.11.2024. године, делимичним усвајањем жалбе окривљеног и браниоца, преиначена је пресуда Вишег суда у Шапцу К.16/23 од 25.04.2024. године у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљени Sherali Khan, због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, за које је оглашен кривим побијаном пресудом, уместо на казну затвора од 13 година осуђен на казну затвора у трајању од 11 година. У преосталом делу жалбе су одбијене као неосноване а побијана пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног Sherali Khan - адвокат Ана Тарлановић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или их укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је делимично основан.

Основано се у захтеву браниоца окривљеног наводи да је побијаним правноснажним пресудама учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, из разлога што је окривљени обавезан да надлежном тужилаштву на име трошкова кривичног поступка плати и износ који се односи на трошкове превођења од стране преводилаца, што је супротно одредби члана 261. став 5. ЗКП која прописује да се трошкови превођења и тумачења неће наплаћивати од лица која су по одредбама ЗКП дужна да накнаде трошкове кривичног поступка.

Из списа предмета произлази да је окривљени Sherali Khan пакистански држављанин, те да је пресудом Вишег суда у Шапцу К.16/23 од 25.04.2024. године, окривљени обавезан да Вишем јавном тужилаштву у Шапцу накнади трошкове кривичног поступка у износу од од 741.529,47 динара динара и да суду плати на име паушала 2.000,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док ће о осталим трошковима досуђеним у корист суда бити одлучено посебним решењем након добијања неопходних података. Наведене укупне трошкове чине, између осталих и трошкови који се односе на трошкове превођења од стране преводиоца Јелене Кошчице износ од 3.672,16 динара, Naveed Khan Yar износ од 254.974,00 динара и Томислава Митровића износ од 7.861,63 динара, о чему је суд одлучио применом одредбе члана 264. став 1. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 261. став 5. ЗКП прописано је да: „трошкови превођења и тумачења, као и трошкове одбране сиромашног окривљеног (члан 77. став 1) неће се наплаћивати од лица која су по одредбама овог законика дужна да накнаде трошкове кривичног поступка“.

Врховни суд налази да је одлуком о трошковима учињена повреда одредбе члана 441. став 4. ЗКП у вези са одредбом члана 261. став 5. ЗКП, а иста повреда закона учињена је доношењем другостепене пресуде којом је жалба браниоца окривљеног у овом делу одбијена као неоснована.

Из изнетих разлога, Врховни суд је делимично усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног и преиначио правноснажне пресуде Вишег суда у Шапцу К.16/23 од 25.04.2024. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1-611/24 од 26.11.2024. године тако што је обавезао окривљеног да Вишем јавном тужилаштву на име трошкова кривичног поступка плати износ од 475.021,68 динара, што је разлика између износа од 741.529,47 динара, на који је обавезан правноснажном пресудом и износа од 266.507,79 динара који се односи на трошкове превођења.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Sherali Khan је неоснован у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи образлажући битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, да се правноснажне пресуде заснивају на незаконитим доказима и то на исказу сведока АА, чији исказ је Апелациони суд у Новом Саду решењем Кж1 69/23 од 07.03.2023. године означио као незаконит доказ, који није сходно одредби члана 84. став 2. ЗКП издвојен из списа предмета и стављен у посебан запечаћени омот. Такође је исказ сведока ББ незаконит доказ, имајући у виду да је издвојен решењем првостепеног суда на припремном рочишту. Наиме, према наводима браниоца суд је засновао своју одлуку на исказима оба наведена сведока, иако су у питању незаконити докази, који су требали бити издвојени из списа предмета.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Sherali Khan се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Из списа предмета произилази да је на припремном рочишту одржаном дана 01.04.2022. године бранилац окривљеног предложила издвајање записника о саслушању сведока АА и ББ који су дати пред ОЈТ у Лозници дана 13.04.2021. године, при ком предлогу је остала и на припремном рочишту одржаном након укидања пресуде Вишег суда у Шапцу К 87/21 од 11.10.2022. године, дана 10.08.2023. године. Суд је на припремном рочишту одржаном дана 10.08.2023. године донео решење којим је прихватио предлог браниоца окривљеног и из списа предмета издвојио записнике о саслушању сведока АА из Авганистана, са записника о саслушању у ОЈТ у Лозници и записник о саслушању сведока ББ, те ове доказе није ни извео на главном претресу, тј. није се упознао са садржином записника сачињених пред ОЈТ у Лозници.

Насупрот томе, суд је у конкретном случају правноснажну пресуду засновао на исказу сведока ББ, датоим пред ВЈТ у Шапцу дана 21.06.2021. године и на главном претресу одржаном дана 07.07.2022. године. Сведок је у оба случаја упозорен на своја права у поступку у смислу члана 93, 94. и 95. ЗКП и саслушан у присуству преводиоца и браниоца окривљеног у свему у складу са одредбама ЗКП-а.

Како, дакле, правноснажне пресуде нису засноване на исказима сведока АА и ББ, датим пред ОЈТ у Лозници дана 13.04.2021. године, који су решењем суда од 10.08.2023. године издвојени из списа предмета, то су супротни наводи браниоца окривљеног којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП од стране овога суда оцењени као неосновани.

Са изнетих разлога, налазећи да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на коју се основано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Sherali Khan - адвоката Ане Тарлановић, Врховни суд је на основу члана 492. став 1. тачка 2) захтев браниоца окривљеног у односу на ову повреду усвојио као основан, док је, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев браниоца окривљеног у односу на ову повреду одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                        Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                   Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић