Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 40/2023
09.02.2023. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Биљане Синановић, председника већа, Светлане Томић Јокић, Бојане Пауновић, Невенке Важић и Бате Цветковића, чланова већа, са саветником Сањом Живановић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела пореска утаја у помагању из члана 229. став 2. у вези става 1. у вези члана 35. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Славка Берћана, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Старој Пазови К 144/21 од 01.04.2022. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 660/22 од 20.10.2022. године, у седници већа одржаној дана 09.02.2023. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Славка Берћана, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Старој Пазови К 144/21 од 01.04.2022. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 660/22 од 20.10.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Старој Пазови К 144/21 од 01.04.2022. године, у ставу првом, остављена је на снази пресуда Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији К 210/13 од 28.06.2017. године, којом је окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела пореска утаја у помагању из члана 229. став 2. у вези става 1. у вези члана 35. КЗ, за које му је суд претходно утврдио казну затвора у трајању од седам месеци, и након што је опозвао условну осуду која је окривљеном изречена пресудом Основног суда у Зрењанину К 384/11 од 16.09.2013. године, узео као утврђену казну затвора у трајању од шест месеци, и применом члана 60. став 2. тачка 2) и члана 67. став 3. КЗ, осудио га на јединствену казну затвра у трајању од једне године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара коју је окривљени дужан да плати у року од 15 дана од правноснажности пресуде. Истом пресудом, у ставу другом, одређено је да ће се, на основу члана 63. КЗ, окривљеном у изречену казну затвора урачунати време проведено на издржавању казне затвора по наведеној пресуди од 21.08.2020. године до 17.02.2021. године као и време проведено у притвору од 17.02.2021. године до 02.04.2021. године, док је у ставу трећем одлучено да трошкови кривичних поступака К 210/13 и К 144/21 падају на терет окривљеног с тим да ће „допунске трошкове“ суд утврдити посебним решењем.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 660/22 од 20.10.2022. године одбијене су као неосноване жалба окривљеног АА и његовог браниоца, а пресуда Основног суда у Старој Пазови К 144/21 од 01.04.2022. године потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Славко Берћан, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) до 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и у целини „укине првостепену одлуку и одлуке донете у поступцима по редовним правним лековима и одбије оптужбу да је окривљени починио кривично дело пореска утаја у помагању из члана 229. став 2. у вези става 1. и члана 35. КЗ“.
Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован.
Бранилац окривљеног АА, адвокат Славко Берћан, подноси захтев за заштиту законитости због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП истичући да радње за које је окривљени оглашен кривим не садрже законска обележја кривичног дела пореска утаја у помагању из члана 229. став 2. у вези става 1. у вези члана 35. КЗ нити било ког другог кривичног дела. Према наводима захтева, првостепени суд је утврдио да је ББ, у односу на кога је окривљени АА поступао као помагач избегао плаћање пореза по одбитку у износу од 1.713.530,70 динара, због чега је прекршајно кажњен, из ког разлога је решењем првостепеног суда К 210/13 од 11.04.2016. године кривични поступак према њему обустављен. Чињеница да је ББ изршио прекршај, а не кривично дело, по мишљењу браниоца, искључује акцесорност као обележје саучесништва, па окривљени АА није могао бити оглашен кривим да је кривично дело пореска утаја из члана 229. став 2. у вези става 1. КЗ извршио као помагач у смислу члана 35. КЗ.
Врховни касациони суд изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Славка Берћана, оцењује као неосноване, а како су исти истицани и у поступку по редовном правном леку, то Врховни касациони суд, прихватајући разлоге дате на страни 4, у ставу трећем и на страни 5, у ставу првом образложења пресуде другостепеног суда, као довољне, аргументоване и јасне, на ове разлоге упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.
Сходно наведеном, неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА истиче и да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 68. КЗ на штету окривљеног.
Одредбом члана 68. став 1. КЗ прописано је да ће суд опозвати условну осуду, ако после њеног изрицања утврди да је осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен и ако оцени да не би било услова за изрицање условне осуде да се знало за то дело, као и да ће у том случају применити одредбу члана 67. став 3. КЗ.
Пресудом Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији К 210/13 од 28.06.2017. године, која је остављена на снази побијаном првостепеном пресудом, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела пореска утаја у помогању из члана 229. став 2. у вези става 1. у вези члана 35. КЗ, које је према наводима изреке те пресуде, извршио неутврђеног дана у периоду од 03.01.2008. године до 11.04.2008. године.
Пресудом Основног суда у Зрењанину К 384/11 од 16.09.2013. године окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела пореска утаја у помогању из члана 229. став 2. у вези става 1. у вези члана 35. КЗ за које га је суд осудио на новчану казну и изрекао условну осуду тако што му је утврдио казну затвора у трајању од шест месеци и истовремено одредио да се утврђена казна затвора неће извршити, ако окривљени у року проверавања од две године не учини ново кривично дело.
Наведена условна осуда је опозвана, а казна затвора у трајању од 6 месеци узета као утврђена и окривљени осуђен на jeдинствену казну затвора. Према налажењу Врховног касационог суда, правилно је поступио првостепени суд доносећи наведену одлуку, обзиром да је окривљени предметно кривично дело извршио неутврђеног дана у периоду од 03.01.2008. године до 11.04.2008. године, дакле пре него што је, због истог кривичног дела, условно осуђен пресудом Основног суда у Зрењанину К 384/11 од 16.09.2013. године. Нижестепени суд је оценио да не би било услова за њено изрицање да се за то дело знало, а имајући у виду да у време доношења пресуде Основног суда у Старој Пазови К 210/13 од 28.06.2017. године није прошло годину дана од времена проверавања утврђеног наведеном условном осудом. Стога су неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА којима се указује да је побијаним правноснажним пресудама на штету окривљеног повређен закон из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 68. КЗ.
Бранилац окривљеног АА захтев за заштиту законитости подноси и због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, међутим не образложе у чему се конкретна повреда састоји, па Врховни касациони суд ову повреду закона није посебно разматрао обзиром да захтев нема прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП.
Из свих изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став.1 и 2. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Сања Живановић, с.р. Биљана Синановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић