
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 409/2020
24.06.2020. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 4. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 68/20 од 13.05.2020. године, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Сенти Кв број 136/18 од 15.03.2018. године и Вишег суда у Суботици Кж1 број 62/18 од 20.06.2018. године, у седници већа одржаној дана 24. јуна 2020. године, једногласно, донео је
П Р Е С У Д У
УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 68/20 од 13.05.2020. године као основан, па се УКИДАЈУ правноснажне пресуде Основног суда у Сенти Кв број 136/18 од 15.03.2018. године и Вишег суда у Суботици Кж1 број 62/18 од 20.06.2018. године, а предмет враћа Основном суду у Сенти на поновно одлучивање.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сенти Кв број 136/18 од 15.03.2018. године, у поступку спајања казни, преиначене су само у погледу одлуке о казни правноснажна пресуда Основног суда у Сенти К број 909/10 од 08.07.2013. године, која је преиначена прасудом Апелационог суда у Новом Саду Кж број 3960/13 од 20.05.2014. године, те којом је окривљени АА због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 4. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и правноснажна пресуда Основног суда у Руми К број 1465/10 од 24.06.2014. године, правноснажна истог дана (24.06.2014. године) којом је окривљени због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 4. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 6 месеци, па пошто су окривљеном узете као утврђене наведене казне, окривљени АА је на основу одредаба чланова 552. и 556. ЗКП, те члана 62. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 5 месеци.
Пресудом Вишег суда у Суботици Кж1 62/18 од 20.06.2018. године, одбијена је као неоснована жалба окривљеног АА, а пресуда Основног суда у Сенти Кв број 136/18 од 15.03.2018. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз број 68/20 од 13.05.2020. године, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, те због повреде кривичног закона из члана 105. став 7. у вези члана 107. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и утврди да је побијаним пресудама повређен закон на штету окривљеног и предмет врати на поновно одлучивање нижестепеним судовима или да преиначи другостепену пресуду у погледу дела казне која се не може извршити, уз истовремени захтев да се у смислу одредбе члана 488. ЗКП прекине односно одложи извршење јединствене казне затвора према окривљеном.
Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП доставио окривљеном АА, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио Републичког јавног тужиоца и окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа није од значаја за доношење одлуке.
На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:
Захтев је основан.
Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да првостепеном побијаном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, јер је и по оцени овога суда изрека првостепене пресуде неразумљива.
Наиме, у изреци побијане првостепене пресуде наводи се да се преиначава пресуда Основног суда у Сенти Кв број 909/10 од 08.07.2013. године, која је преиначена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 број 3960/13 од 20.05.2014. године, па је стога изрека првостепене пресуде неразумљива, обзиром да из списа предмета произилази да је пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 број 3960/13 од 20.05.2014. године преиначена пресуда Основног суда у Суботици К број 909/10 од 08.07.2013. године у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљени АА због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 4. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, а не пресуда Основног суда у Сенти.
Поред тога, побијаним пресудама учињена је и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2.ЗКП, јер се у образложењу и првостепене и другостепене побијане пресуде погрешно наводи да је у конкретном случају преиначена пресуда Основног суда у Сенти Кв број 909/10 од 08.07.2013. године, а не пресуда Основног суда у Суботици К број 909/10 од 08.07.2013. године, те су разлози побијаних пресуда у погледу чињеница које су предмет доказивања потпуно нејасне.
Због учињених битних повреда одредаба кривичног поступка, на које се основано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је усвајањем поднетог захтева укинуо побијане пресуде и предмет вратио Основном суду у Сенти на поновно одлучивање.
У поновом поступку, Основни суд у Сенти ће отклонити наведене битне повреде одредаба кривичног поступка на које је указано овом пресудом, па ће имајући у виду и остале наводе захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.
Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.
Записничар - саветник Председник већа - судија
Снежана Меденица, с.р. Невенка Важић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић