Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП- а и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП-а), размотрио списе предмета, са правноснажним решењем против којег је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на повреду закона, бранилац адв. М.Д. истиче да је побијано решење донето уз погрешну примену Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката и уз примену Правилника о измени правилника о висини награда за одбране по службеној дужности („Службени гласник РС“, бр. 104/06), који је по ставу браниоца престао да важи ступањем на снагу новог Закона о адвокатури па је у конкретном случају за одређивање висине награде и накнаде за рад браниоца по службеној дужности, суд био дужан да примени члан 23. став 3. Закона о адвокатури и на основу тога Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

С`тим у вези, у захтеву се наводи да на основу важећег Закона о адвокатури није донет подзаконски акт који би регулисао начин обрачуна награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности и да је сходно томе, суд био дужан да примени важећу адвокатску тарифу, те да браниоцу према овој Тарифи досуди накнаду трошкова на име одбране окривљеног у пуном износу, а не само 50% од тог износа.

Међутим, изнети наводи захтева за заштиту законитости, по оцени Врховног касационог суда, нису основани.

Наиме, одредбом члана 23. став 3. Закона о адвокатури („Службени гласник РС“, бр. 31/2011 и 24/2012) одређено је да се висина награде за одбране по службеној дужности утврђује актом који доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Надаље, одредбом члана 1. Правилника о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности („Службени гласник РС“, бр. 2/04, 32/04, 8/05, 10/06, 53/05 и 104/06) одређено је да адвокат који је постављен за браниоца по службеној дужности у кривичном поступку има право на новчану награду у износу од 50% од награде предвиђене Тарифом Адвокатске коморе а одредбом члана 1. новог Правилника о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности („Службени гласник РС“, бр. 23/2014) а који је ступио на снагу 06.03.2014. године, такође је предвиђено да адвокат који је постављен за браниоца по службеној дужности у кривичном поступку има право на новчану награду у износу од 50% од награде предвиђене Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката коју доноси Адвокатска комора Србије док је чланом 2. истог Правилника, одређено да даном ступања на снагу овог Правилника престаје да важи претходни Правилник о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности („Службени гласник РС“, бр. 2/04 ... 104/06). Овај правилник донео је министар правде у Влади Републике Србије а на основу цитиране одредбе члана 23. став 3. Закона о адвокатури.

Како је решење Вишег суда у Шапцу Квм бр. 4/14 чија законитост се оспорава овим захтевом, донето дана 26.03.2014. године, дакле у време важења наведеног Правилника, то се неосновано у захтеву за заштиту законитости указује да је доношењем оспореног решења суд повредио закон - одредбу члана 441. став 3. ЗКП, у вези са чланом 23. став 3. Закона о адвокатури, када је одбио жалбу браниоца млдб. окривљеног на решење Вишег суда у Шапцу 1Км бр. 54/13 од 13.02.2014. године којим су постављеном браниоцу млдб. сада пунолетног Д.П., адв. М.Д., одређени трошкови на име награде у износу од 36.000,00 динара односно 50% од награде предвиђене адвокатском Тарифом а не у износу од 72.000,00 динара колико је тражено поднетим трошковником а о чему је другостепени суд у побијаном решењу дао јасне и ваљане разлоге које сходно одредби члана 491. став 2. ЗКП-а прихвата Врховни касациони суд и на исте упућује.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. ЗКП-а донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                            Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                            Невенка Важић, с.р.