Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр. 789/15 од 14.12.2015. године, усвјањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Суботици, у делу правне квалификације кривичног дела и одлуке о кривичној санкцији, пресуда Вишег суда у Суботици 8К бр.73/14 од 27.03.2015. године преиначена је тако што су кривично-правне радње окривљеног, ближе представљене у изреци првостепене пресуде, због којих је том пресудом оглашен кривим, правно квалификоване као кривично дело неовлашћена производња опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које дело је окривљени Т.Ђ.А. осуђен на казну затвора у трајању од три године, док је у непреиначеном делу првостепена пресуда потврђена.

Бранилац окривљеног Т.Ђ.А. – адвокат Б.К., поднела је захтев за заштиту законитости само против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр. 789/15 од 14.12.2015. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. и став 2. тачка 1. ЗКП, те повреде закона из члана 439. тачка 3. ЗКП, као и повреде одредаба члана 441. став 4. ЗКП, с тим што из образложења захтева произилази да се захтевом указује и на повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр. 789/15 од 14.12.2015. године и потврди пресуду Вишег суда у Суботици 8К бр.73/14 од 27.03.2015. године.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу чална 488. став 1. ЗКП достављен Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 488. став 2. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке, па је након разматрања списа предмета, са правноснажном пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Т.Ђ.А. истиче се да је Апелациони суд у Новом Саду, као другостепени, побијану пресуду донео уз повреду закона, јер је радње окривљеног правно квалификовао као кривично дело из члана 246. став 1. КЗ, из којих навода произилази да се захтевом указује на повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП.

Изложене наводе захтева Врховни касациони суд оцењује основаним, из следећих разлога:

Из списа предмета произилази да је окривљеном Т.Ђ.А. оптужницом Вишег јавног тужиоца у Суботици Кт бр.42/12 од 10.10.2012. године стављено на терет да је у периоду од фебруара месеца до 24. новембра 2011. године у Б., на адреси ..., „неовлашћено производио опојну дрогу kannabis sativu – марихуану ... на тај начин што је набавио семе биљке kannabis sative, исту засадио у мањи воћњак, па је када је биљка изникла о истој се бринуо, скидао листове и сушио“, које радње су правно квалификоване као кривично дело неовлашћена производња опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика.

Првостепеном пресудом, окривљени Т.Ђ.А. оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 2. КЗ, које је према изреци пресуде извршио тако што је у инкриминисаном периоду „неовлашћено узгајао психоактивну конопљу ... на тај начин што је набавио семе биљке kannabis sative, исто засадио у мањи воћњак, скинуо цвасти и осушио“.

Одлучујући о поднетим жалбама, Апелациони суд у Новом Саду, као другостепени, усвојио је жалбу Вишег јавног тужиоца у Суботици, поред осталог, у делу правне квалификације кривичног дела, тако што је кривично- правне радње окривљеног ближе представљене у изреци првостепене пресуде, правно квалификовао као кривично дело неовлашћена производња опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, наводећи у образложењу пресуде да је првостепени суд погрешно квалификовао исправно описане радње извршења кривичног дела као „гајење“, а што се изоставља из изреке пресуде јер је реч о производњи, те због чега по оцени другостепеног суда, у радњама окривљеног стоје сва битна обележја кривичног дела неовлашћена производња опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика.

Поступајући на овај начин – остављајући као правилно утврђене кривично-правне радње окривљеног ближе представљене у изреци првостепене пресуде, за које је том пресудом оглашен кривим, дакле остављајући као правилну радњу „неовлашћено узгајање психоактивне конопље“, те правно квалификујући ове радње окривљеног као кривично дело неовлашћена производња опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, Апелациони суд у Новом Саду је учинио повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, јер је на чињенично стање, описано у изреци првостепене пресуде, а из ког произилази да је окривљени неовлашћено узгајао конопљу, дакле да је извршио кривично дело из члана 246. став 2. КЗ, погрешном применом кривичног закона, ове радње правно квалификовао као кривично дело из члана 246. став 1. КЗ, а што се основано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног и укинуо пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр. 789/15 од 14.12.2015. године и предмет вратио том суду на поновно одлучивање, како би у поновном поступку отклонио наведену повреду закона и након тога донео правилну и на закону засновану одлуку.

Имајући у виду да је другостепена пресуда укинута због повреде закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, то се, по оцени овога суда, истакнуте битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. и став 2. тачка 1. ЗКП, те повреда закона из члана 439. тачка 3. ЗКП, као и повреда одредаба члана 441. став 4. ЗКП, показују беспредметним.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                           Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                       Невенка Важић, с.р.