![](/sites/default/files/grb-srb.png)
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 457/2014
22.05.2014. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић- Томић, Соње Павловић и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног С.Ј., због кривичног дела убиствo из члана 47. став 2. тачка 6. КЗ РС у подстрекавању у вези члана 23. КЗ СРЈ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца осуђеног, адвоката Д.Ц., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К бр.601/10 од 03.06.2010. године и Апелационог суда у Београду Кж1 бр.6133/10 од 18.02.2011. године и одлуке Републичког јавног тужиоца у форми обавештења Ктз 983/13 од 07.03.2014. године, у седници већа одржаној дана 22.05.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног С.Ј., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К бр.601/10 од 03.06.2010. године и Апелационог суда у Београду Кж1 бр.6133/10 од 18.02.2011. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног С.Ј., поднет против одлуке Републичког јавног тужиоца у форми обавештења Ктз 983/13 од 07.03.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Београду К бр.601/10 од 03.06.2010. године окривљени С.Ј. оглашен је кривим због извршења кривичног дела убиство из члана 47. став 2. тачка 6. КЗ РС у подстрекавању у вези члана 23. КЗ СРЈ и осуђен на казну затвора у трајању од 15 година у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 23.03.2006. до 25.05.2006. године.
Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.6133/10 од 18.02.2011. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног С.Ј. и његових бранилаца адвоката З.Т. и В.Л., а пресуда Вишег суда у Београду К бр.601/10 од 03.06.2010. године потврђена.
Републички јавни тужилац је (према наводима захтева за заштиту законитости браниоца осуђеног) осуђеном С.Ј. доставио одлуку у форми обавештења под бројем Ктз 983/13 од 07.03.2014. године којим га је обавестио да није нашао основ за подношење захтева за заштиту законитости против правноснажне пресуде Вишег суда у Београду К бр.601/10 од 03.06.2010. године која је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.6133/10 од 18.02.2011. године.
Против напред наведених правноснажних пресуда и одлуке Републичког јавног тужилаца у форми обавештења Ктз 983/13 од 07.03.2014. године, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац осуђеног С.Ј., адвокат Д.Ц., због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП и члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости против одлуке Републичког јавног тужиоца у форми обавештења Ктз 983/13 од 07.03.2014. године и правноснажне пресуде Вишег суда у Београду К бр.601/10 од 03.06.2010. године која је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.6133/10 од 18.02.2011. године, укине у целини наведене пресуде, предмет врати на поновну одлуку и суђење првостепеном суду и наложи прекид извршења наведене правноснажне пресуде.
Врховни касациони суд, је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. и 487. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао:
- захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К бр.601/10 од 03.06.2010. године и Апелационог суда у Београду Кж1 бр.6133/10 од 18.02.2011. године је неблаговремен.
- захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног С.Ј. који је поднет против одлуке Републичког јавног тужилаштва у форми обавештења Ктз 983/13 од 07.03.2014. године је недозвољен.
Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је поред повреда закона које представљају законске разлоге због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, да се исти може поднети у року од 30 дана од дана када је окривљеном достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.
Из списа предмета произилази да је осуђени С.Ј. пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 бр.6133/10 од 18.02.2011. године примио дана 07.06.2011. године, а из пријемног печата Врховног касационог суда у Београду утврђено је да је бранилац осуђеног С.Ј., адвокат Д.Ц. захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда поднео поштом дана 16.04.2014. године.
Имајући у виду да је бранилац осуђеног С.Ј. захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда поднео по протеку рока од 30 дана од дана достављања другостепене пресуде окривљеном, Врховни касациони суд је нашао, да је захтев за заштиту законитости поднет у односу на правноснажне пресуде Вишег суда у Београду К бр.601/10 од 03.06.2010. године и Апелационог суда у Београду Кж1 бр.6133/10 од 18.02.2011. године неблаговремен.
Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у овом Законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац.
Републички јавни тужилац, је сходно члану 483. став 1. ЗКП, између осталих лица овлашћен за подношење захтева за заштиту законитости, али на његову одлуку коју доноси као државни орган да поднесе или да не поднесе овај ванредни правни лек, поводом иницијативе окривљеног, не постоји право жалбе, јер је ова одлука дискреционо право Републичког јавног тужиоца и не представља правноснажну одлуку у смислу члана 482. став 1. ЗКП, па захтев за заштиту законитости против такве одлуке, не може бити предмет разматрања и одлучивања Врховног касационог суда, због чега је у том делу захтев браниоца осуђеног С.Ј. одбачен као недозвољен.
Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1. и 2. у вези члана 485. став 4. и члана 483. став 1. ЗКП.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Зоран Таталовић, с.р.