У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, записничарем, у кривичном предмету окривљеног С.Ш., због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката П.Ј., поднетом против правноснажних решења Основног суда у Бору Кпп 1/16 од 08.01.2016. године и Основног суда у Бору Кв 2/16 од 12.01.2016. године, у седници већа одржаној 26.01.2016. године, већином гласова, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ш., поднет против правноснажних решења Основног суда у Бору Кпп 1/16 од 08.01.2016. године и Основног суда у Бору Кв 2/16 од 12.01.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Бору Кпп 1/16 од 08.01.2016. године према окривљеном С.Ш., на основу члана 211. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП одређен је притвор у трајању од 30 дана који му се има рачунати од дана лишења слободе - 08. јануара 2016. године у 14 часова, при чему, жалба на решење не задржава његово извршење.

Решењем Основног суда у Бору Кв 2/16 од 12.01.2016. године одбијена је, као неоснована, жалба браниоца окривљеног С.Ш., адвоката П.Ј. од 12.01.2016. године, на решење о одређивању притвора тог суда Кпп 1/16 од 08.01.2016. године, при чему, против тог решења није дозвољена посебна жалба.

Против наведених правноснажних решења, на основу члана 483. став 1. ЗКП, бранилац окривљеног С.Ш., адвокат П.Ј., поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона на штету окривљеног из члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. у вези члана 74. тачка 3) ЗКП, уз предлог Врховном касационом суду да побијане одлуке преиначи тако што ће окривљеном укинути притвор и наредити његово пуштање га на слободу.

Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, након достављања примерка захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, одржао седницу већа, у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Захтевом браниоца окривљеног се указује на повреду одредбе члана 74. тачка 3) ЗКП наводима да је окривљеном С.Ш. решењем судије за претходни поступак Основног суда у Бору Кпп 1/2016 од 08.01.2016. године одређен притвор, а да му је бранилац по службеној дужности постављен решењем тог суда Су VIII-49-2/2016 дана 11.01.2016. године, након три дана. Судија за претходни поступак Основног суда у Бору приликом доношења решења о притвору пропустио је да окривљеном постави браниоца по службеној дужности већ приликом његовог саслушања чиме му је ускраћена обавезна одбрана, јер исказ који је дао без присуства браниоца искључује могућност да суд цени основаност предлога за одређивање притвора и одређује му притвор све док се не обезбеди остваривање основних права окривљеном, које чине стандард правичног суђења у наведеној правној ситуацији, када је било одређено задржавање окривљеног.

Међутим, Врховни касациони суд ове наводе у захтеву оцењује као неосноване.

Наиме, из списа предмета произлази: да је Основни јавни тужилац у Бору, поступајући по кривичним пријавама МУП-а РС ПУ Бор и оштећене С.К. Основном суду у Бору ставио предлог за одређивање притвора Кт 16/16 дана 08.01.2016. године, против окривљеног С.Ш., због постојања основане сумње да је извршио кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ; да је окривљени С.Ш. од стране овлашћених службених лица МУП РС ПУ Бор 08.01.2016. године у 14 сати ухапшен и да је након што је упознат са предлогом јавног тужиоца и изнетим разлозима да му се одреди притвор саслушан пред судијом за претходни поступак 08.01.2016. године (у периоду од 23.30 до 23.45 часова) након чега му је одређен притвор решењем Основног суда у Бору Кпп 1/2016 од 08.01.2016. године и постављен бранилац по службеној дужности, адвокат П.Ј. решењем истог суда Су VIII-49-2/2016 дана 11.01.2016. године.

Одредбом члана 68. став 1. тачка 3) ЗКП прописано је да окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца у складу са одредбама овог законика.

За предметно кривично дело - насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ прописана је казна затвора од три месеца до три године, и за исто није предвиђена обавезна одбрана уз стручну помоћ браниоца. Окривљени С.Ш. саслушан је пре доношења решења о одређивању притвора Кпп 1/2016 од 08.01.2016. године, а притвор му је одређен у смислу члана 212. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП, који не прописује обавезно присуство браниоца приликом спровођења ове процесне радње, те овај суд налази да није повређено право окривљеног С.Ш. на одбрану, на шта се неосновано указује захтевом браниоца односно нису повређене одредбе ЗКП којима је прописана обавезна одбрана из члана 74. тачка 3. ЗКП.

Истоветна је оцена овог суда и када је у питању постављање окривљеном браниоца по службеној дужности, након одређивања притвора. Наиме, против решења о одређивању притвора жалбу је изјавио управо бранилац окривљеног постављен по службеној дужности, о којој је суд мериторно одлучио, што значи да је постављени бранилац благовремено заштитио права и интересе окривљеног у овој фази поступка.

Дакле, према стању у списима предмета постављањем браниоца по службеној дужности окривљеном након одређивања притвора није учињена повреда закона из члана 74. тачка 3) Законика о кривичном поступку, а питање присуства браниоца саслушању осумњиченог у конкретном случају нема утицаја на постојање истакнуте повреде.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. ЗКП-а, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                       Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                            Драгиша Ђорђевић, с.р.