Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 47/10
17.03.2010. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Горана Чавлине, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљених П.С. и др., због кривичног дела самовлашћа из члана 225. став 1. Кривичног закона Републике Србије, решавајући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз.742/09 од 10.09.2009. године, подигнутом против правноснажних пресуда Општинског суда у Шиду К.268/05 од 23.12.2008. године и Окружног суда у Сремској Митровици Кж.271/09 од 08.04.2009. године, у седници већа одржаној дана 17.03.2010. године, донео је
П Р Е С У Д У
УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз.742/09 од 10.09.2009. године, као основан, па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Општинског суда у Шиду К.268/05 од 23.12.2008. године, преиначена пресудом Окружног суда у Сремској Митровици Кж.271/09 од 08.04.2009. године, тако што се према окривљенима: П.С, П.Д, Ј.С, П.М, Ч.Д, П.А. и С.М. на основу члана 441. став 1. у вези члана 274. став 1. тачка 3. Законика о кривичном поступку и члана 95. став 1. тачка 6. Основног кривичног закона
ОДБИЈА ОПТУЖНИ ПРЕДЛОГ
да су у временском периоду а у тачно неутврђени дан и месец од јесени 2004. године до тачно неутврђеног дана у мају месецу 2005. године без знања и одобрења ЗЗ ''А....'' и ЗЗ ''Ш.......'', а које задруге су имале право обрађивања земљишта у К.О. А..... потез ''Ј.....'', ''Л...'' и ''Ђ....'' када је земља била власништво ЗЗ ''Ш.....'', узели земљу без питања и одобрења на обраду иако на то нису имали право, па су тако окр. П.С. и окр. П.Д. обрадили земљиште од 12 јутара, окр. Ј.С. обрадио земљиште од 7 хектара, окр. П.М. обрадио земљиште од 9 јутара, окр. Ч.Д. обрадио земљиште од 7 хектара, окр. П.А. обрадио земљиште од 5 јутара, те окр. С.М. обрадио земљиште од око 4-5 јутара, а све са циљем да са тога земљишта скину летину и усев са намером да не плате ништа ЗЗ ''А............'' и ЗЗ ''Ш...........''
чиме би извршили кривично дело самовлашће из члана 225. став 1. КЗ РС, услед наступања релативне застарелости кривичног гоњења.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Општинског суда у Шиду К.268/05 од 23.12.2008. године окривљени П.С, П.Д, Ј.С, П.М, Ч.Д, П.А. и С.М. оглашени су кривим због кривичног дела самовлашћа из члана 225. став 1. КЗ РС и осуђени и то окр. П.С. на новчану казну у износу од 20.000,00 динара, окр. П.Д. на новчану казну у износу од 20.000,00 динара, окр. Ј.С. на новчану казну у износу од 30.000,00 динара коју су дужни да плате у року од 15 дана по правноснажности пресуде с тим да уколико се новчана казна не буде могла наплатити ни принудним путем суд ће их извршити тако што ће за сваких започетих 200,00 динара новчане казне одредити један дан затвора, а окр. П.М. изречена је условна осуда и утврђена новчана казна у износу од 15.000,00 динара и истовремено одређено да се утврђена новчана казна неће извршити уколико окривљени П.М. у року од једне године по правноснажности пресуде не изврши друго кривично дело, окр. Ч.Д. изречена је условна осуда и утврђена новчана казна у износу од 15.000,00 динара и истовремено одређено да се утврђена новчана казна неће извршити уколико окр. Ч.Д. у року од једне године по правноснажности пресуде не изврши друго кривично дело, окр. П.А. изречена је условна осуда и утврђена новчана казна у износу од 15.000,00 динара и истовремено одређено да се утврђена новчана казна неће извршити уколико окривљени П.А. у року од једне године по правноснажности пресуде не изврши друго кривично дело и окр. С.М. условну осуду и утврдио новчану казну у износу од 15.000,00 динара и истовремено одредио да се утврђена новчана казна неће извршити уколико окр. С.М. у року од једне године по правноснажности пресуде не изврши друго кривично дело.
Истом пресудом обавезани су окривљени П.С, П.Д, Ј.С, П.М, Ч.Д, П.А. и С.М. да на име трошкова кривичног поступка плате суду на име паушала износ од по 500,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Пресудом Окружног суда у Сремској Митровици Кж.271/09 од 08.04.2009. године, делимично је уважена жалба Општинског јавног тужиоца у Шиду и по службеној дужности пресуда Општинског суда у Шиду К.268/05 од 23.12.2008. године преиначена у погледу одлуке о казни, тако што су окривљени П.М, Ч.Д, П.А. и С.М. осуђени и то: окр. П.М. на новчану казну у износу од 15.000,00 динара, окр. Ч.Д. на новчану казну у износу од 15.000,00 динара, окр. П.А. на новчану казну у износу од 15.000,00 динара и окр. С.М. на новчану казну у износу од 15.000,00 динара, коју су дужни да плате у року од 15 дана по правноснажности пресуде с тим да уколико се новчана казна не буде могла наплатити ни принудним путем суд ће их извршити тако што ће им за сваких 200,00 динара новчане казне одредити један дан затвора. У непреиначеном делу првостепена пресуда је потврђена, а жалбе браниоца окривљеног П.Д. и браниоца окривљених П.М, Ч.Д, П.А. и С.М. одбијене су као неосноване.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости подигао је Републички јавни тужилац Ктз.742/09 од 10.09.2009. године, због повреде кривичног закона из члана 441. став 1. у вези члана 274. став 1. тачка 3. ЗКП у вези члана 95. став 1. тачка 6. ОКЗ учињене на штету окривљених, са предлогом да се уважи захтев и утврди да је наведеним пресудама повређен закон на штету окривљених лица, наведена пресуда преиначи у односу на та окривљена лица тиме што ће се одбити оптужни предлог.
Врховни касациони суд је у смислу члана 422. став 3. ЗКП одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој је размотрио све списе предмета заједно са побијаним пресудама, па је по оцени навода у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је основан.
Из пресуде Општинског суда у Шиду К.268/05 од 23.12.2008. године произилази да су окривљени П.С, П.Д, Ј.С, П.М, Ч.Д, П.А. и С. М. оглашени кривим због кривичног дела самовлашћа из члана 225. став 1. КЗ РС, извршено од јесени 2004. године до тачно неутврђено дана у мају месецу 2005. године, за које је била запрећена новчана казна или казна затвора до шест месеци.
Одредбом члана 95. став 1. тачка 6. ОКЗ предвиђено је да се кривично гоњење не може предузети кад протекну две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна до једне године затвора.
Из списа предмета произилази да је оптужни предлог ОЈТ из Шида Кт.147/05 од 18.11.2005. године против наведених окривљених Општинском суду у Шиду поднет 21.11.2005. године, а да је следећу процесну радњу поступајући судија Општинског суда у Шиду предузео 14.02.2008. године захтевом да се за окривљене доставе од надлежних п. У. у С.М. и Б. извод из казнене евиденције односно од П. у. Ш, подаци о томе да ли су окривљени порески обвезници. Како је од подношења оптужног предлога до процесне радње поступајућег судије Општинског суда у Шиду од 14.02.2008. године и давање података од надлежних органа дана 22.02.2008. године протекло више од две године, а за то време сходно члану 96. тачка 3. и 4. ОКЗ застаревање кривичног гоњења није прекинуто, то је на основу члана 95. став 1. тачка 6. ОКЗ наступила релативна застарелост кривичног гоњења.
Стога се основано у захтеву за заштиту законитости, наводи да је првостепени суд био у обавези да сходно члану 441. став 1. у вези члана 274. став 1. тачка 3. у вези члана 95. став 1. тачка 6. ОКЗ, одбије оптужбу, а што није учинио, те је тиме на штету окривљених учинио наведену повреду закона.
Стога је Врховни касациони суд сходно члану 441. став 1. у вези члана 274. став 1. тачка 3. ЗКП и члана 95. став 1. тачка 6. ОКЗ, преиначио наведене правноснажне пресуде и одбио оптужбу против окривљених као у изреци ове пресуде. Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је у смислу члана 90. став 1. Закона о уређењу судова (''Сл. гласник РС'' број 116/08 од 22.12.2008. године) и применом члана 425. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.
Записничар-саветник Председник већа
судија,
Мила Ристић, с.р. Горан Чавлина, с.р.