Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене Р.Г., адвокат С.М., без навођења законског основа, а из образложења захтева произилази да је исти поднет због повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене Р.Г. је неоснован.

Бранилац окривљене Р.Г. у захтеву наводи да је у конкретном случају дошло до погрешне примене закона тиме што је окривљеној придат статус службеног лица које она није могла имати по закону, па самим тим није могла извршити кривично дело за које је оглашена кривом. У захтеву се наводи да синдикална организација на нивоу кокретног предузећа не врши јавна овлашћења, не одлучује о јавном интересу и не одлучује о правима и обавезама или интересима физичких и правних лица, па самим тим председник или благајник синдикалне организације на нивоу и у оквирима конкретног предузећа привредног субјекта не може ни под којим околностима имати својство службеног лица, па имајући у виду да је окривљена Р.Г. била председник и благајник синдикалне организације, а да је оглашена кривом за извршење кривичног дела управо у својству службеног лица, захтевом се указује на повреду закона из члана 439. тачка 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљене Р.Г. је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге да се у радњама окривљене тичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. КЗ, за које је окривљена првостепеном пресудом оглашена кривом, које је Врховни касациони суд у свему прихвата, и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                              Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                        Зоран Таталовић, с.р.