Окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка, судског паушала и вештачења од стране вештака финансијске струке у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, као и имовинску корист стечену на име ускраћених средстава Републике Србије, на име неплаћеног пореза у износу од 8.292.581,37 динара, коју је дужан да плати у року од 90 дана од дана правноснажности пресуде.

Ставом II исте пресуде, према окривљеном је на основу члана 422. тачка 1. ЗКП-а одбијена оптужба да је учинио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ. Оштећени су ради остваривања имовинскоправног захтева упућени на парницу.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1746/14 од 09.02.2015. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног и његових бранилаца а првостепена пресуда у ставу I потврђена, док је у преосталом делу остала неизмењена.

Против напред наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног М.В., адв. С.С., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП-а и повреде члана 86. Закона о порезу на доходак грађана, чл. 16, 83, 124, 419. и 438. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи у целини првостепену пресуду у ставу I изреке као и другостепену пресуду, а затим одбије оптужбу према окривљеном или пак донесе ослобађајућу пресуду како у односу на кривичне санкције тако и у односу на одлуку о трошковима поступка и мери одузимања имовинске користи. Предложила је да Врховни касациони суд одреди да се извршење правноснажне пресуде у ставу I одложи до окончања поступка по ванредном правном леку.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.В., адв. С.С., је неблаговремен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП-а прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с`обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) ЗКП-а, којим су права браниоца ограничена правима окривљеног.

Из списа предмета - доставнице за лично достављање писмена се утврђује да је окривљени пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1746/14 од 09.02.2015. године примио дана 20.03.2015. године, а бранилац је захтев за заштиту законитости поднео Врховном касационом суду, преко поште дана 29.04.2015. године.

Имајући у виду да је бранилац окривљеног М.В. захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда поднео дана 29.04.2015. године по протеку законом прописаног рока од 30 дана (члан 485. став 4. ЗКП-а) од дана достављања правноснажне пресуде окривљеном, то је захтев за заштиту законитости, по налажењу Врховног касационог суда, неблаговремен.

С`тога је Врховни касациони суд, из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                      Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                      Невенка Важић, с.р.