Пресудом Апелационог суда у Београду Кж3 бр. 1/16 од 25.01.2016. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене, а првостепена пресуда, потврђена.

Против правноснажне пресуде Вишег суда у Београду Кж1 бр. 596/15 од 03.11.2015. године, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене Ј.М., адв. Н.Н., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине пресуду Вишег суда у Београду Кж1 596/16 од 03.11.2015. године и предмет врати на поновно суђење Другом основном суду у Београду или Вишем суду у Београду или пак Апелационом суду у Београду.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене Ј.М., адв. Н.Н., је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. ЗКП, прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па између осталих у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП, као разлог предвиђена је повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па сагласно томе, окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог закона, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом. Бранилац окривљеног који има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени у смислу члана 71. став 1. тачка 5) ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости искључиво из разлога прописаних чланом 485. став 4. ЗКП.

Бранилац окривљене Ј.М., у поднетом захтеву за заштиту законитости као разлог подношења захтева истиче општу одредбу повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, и у образложењу захтева наводи да је неприхватљиво образложење првостепеног суда да су сведоци били несигурни у погледу одређивања времена изговарања инкриминисаних речи, да из исказа сведока произилази да се догађај десио у преподневним часовима, у септембру или октобру месецу 2012. године, да је време наводног извршења кривичног дела односно да су искази сведока у том погледу потпуно ирелевантни, да суд неосновано поклања веру сведоцима који се не сећају критичног догађаја, те да три сведока тврде једно против окривљене а три сведока друго, у корист окривљене.

Врховни касциони суд налази да се изнетим наводима захтева браниоца окривљене правноснажна пресуда Вишег суда у Београду Кж1 бр. 596/15 од 03.11.2015. године, у суштини побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа, а што није дозвољен законски разлог због којег окривљена преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек - захтев за заштиту законитости сходно члану 485. став 4. ЗКП, због чега је Врховни касациони суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљене, оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљене и одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                                         Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                                                         Невенка Важић, с.р.