Апелациони суд у Новом Саду, пресудом Кж1 245/16 од 23.03.2016. године, одбио је као неосновану, између осталих, жалбу браниоца окр. И.К. и првостепену пресуду Основног суда у Новом Саду К 951/15 од 03.07.2015. године, потврдио.

Бранилац окр. И.К., адв. Т.Д., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, наводећи да захтев подноси на основу чл. 483. став 1. и 485. став 1. тачка 1) у вези са чл. 485. став 2. и 4. ЗКП у вези са чл. 439. тач. 1) и 3) ЗКП, односно због повреде закона – одредбе чл. 453, 428. став 6. ЗКП и члана 54. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји у целости захтев за заштиту законитости и преиначи у целости првостепену и другостепену пресуду тако што ће донети ослобађајућу или одбијајућу пресуду или уколико утврди да је извршено кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности преиначи првостепену и другостепену пресуду тако што ће окривљеном изрећи условну осуду.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. И.К. је неоснован у односу на повреду закона из члана 439. тачка 3) у вези са чланом 453. ЗКП, док је у осталом делу захтев недозвољен.

Неосновано бранилац окривљеног у захтеву истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) у вези са чланом 453. ЗКП и с тим у вези наводи да је побијаним правноснажним пресудама окривљеном изречена безусловна казна затвора, односно тежа санкција противно забрани преиначења на штету окривљеног, с обзиром да у претходно спроведеном првостепеном поступку, у којем је окривљеном била изречена условна осуда, јавни тужилац у жалби против раније донесене првостепене пресуде није као жалбени разлог истакао одлуку о кривичној санкцији.

Из списа предмета произилази да је у предметној кривичној ствари, по оптужници Основног јавног тужиоца у Новом Саду Кт-3505/09 поднетој 17.06.2011. године, против окривљених И.К. и Ч.Х., због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 3) КЗ најпре донесена првостепена пресуда Основног суда у Новом Саду К.1829/2011 од 11.07.2011. године којом је окр. И.К., заједно са окр. Ч.Х., оглашен кривим за кривично дело крађа из члана 203. став 1. КЗ и за то дело му је изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 4 месеца, с тим да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од 2 године не учини ново кривично дело. Надаље, из списа произилази да је наведена првостепена пресуда укинута решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж1 3394/11 од 25.07.2012. године усвајањем, између осталих, жалбе Основног јавног тужиоца у Новом Саду од 21.07.2011. године, изјављене због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 8. и 11. тада важећег ЗКП, којом је јавни тужилац оспоравао као погрешну и правну квалификацију дела окривљених изнету у првостепеној пресуди.

У ситуацији када је јавни тужилац жалбом оспоравао правну оцену дела изнету у првостепеној пресуди као кривично дело крађа из члана 203. КЗ, истичући да из описа дела у оптужном акту произилазе обележја тежег кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 3) КЗ, не изјашњавајући се при том о изреченој санкцији, а да је након усвајања те жалбе као основане и укидања првостепене пресуде, у поновљеном првостепеном поступку окривљени оглашен кривим за наведено теже кривично дело за које је оптужен (из члана 204. став 1. тачка 3) КЗ), суд може окривљеном изрећи и строжу кривичну санкцију од оне изречене у укинутој пресуди, а у границама законом прописане казне за то кривично дело. Стога, насупрот наводима захтева браниоца окривљеног, побијаним пресудама, изрицањем окривљеном казне затвора за кривично дело за које је оглашен кривим, није повређено начело забране преиначења на штету окривљеног из члана 453. ЗКП ни учињена повреда закона из члана 439. тачка 3) ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да побијана пресуда нема уопште разлога о већем делу чињеничних и правних навода браниоца окривљеног и да у истој нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, односно да су дати разлози потпуно нејасни и у знатној мери противречни и непотпуни, чиме указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Осталим наводима захтева браниоца окривљеног, иако је између осталог поднет због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у суштини се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, истицањем да није на несумњив начин доказано ко је од окривљених предузео коју радњу и у којој намери, односно који од окривљених је истргао предметни рачунар оштећеној, ни која је стварна вредност рачунара, као и да није доказано ни образложено у чему се састоји „нарочито дрзак начин“ извршења кривичног дела, које су битне чињенице за квалификацију дела које је окривљеном стављено на терет.

Како одредбом члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног у границама права која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП) могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП ни због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је захтев браниоца окр. И.К. у делу у којем је поднет из наведених разлога, недозвољен.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, на основу члана 491. став 1. ЗКП у односу на одбијајући део, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен.

Записничар                                                                                                          Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                            Јанко Лазаревић,с.р.