Пресудом Вишег суда у Сомбору Кж1 227/21 од 06.12.2021. године, усвајањем жалбе браниоца окривљеног преиначена је првостепена пресуда па је окривљени, ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. Кривичног законика, јер дело за које је оптужен није кривично дело, већ се ради о делу малог значаја у смислу члана 18. Кривичног законика и окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета и то три таблете лека Бенседин, које се имају уништити у складу са законом, док је исти ослобођен обавезе плаћања трошкова кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава.

Против наведене правноснажне пресуде Вишег суда у Сомбору Кж1 227/21 од 06.12.2021. године, Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости КТЗ 7/22 од 20.04.2022. године, због повреде закона из члана 84. у вези члана 289. став 4. ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и утврди да је правноснажном побијаном пресудом повређен закон у корист окривљеног АА.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА, адвокату Луки Јововићу, сходно члану 488. став 1 ЗКП, па је одржао седницу већа, о којој у смислу члана 488. став 2. ЗКП није обавестио Републичког јавног тужиоца, јер није нашао да је његово присуство од значаја за доношење одлуке, па је размотрио списе предмета са правноснажном пресудом против које је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву Републичког јавног тужиоца нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда, основано се у поднетом захтеву Републичког јавног тужиоца указује да је другостепени суд побијану правноснажну пресуду засновао на незаконитом доказу – записнику о саслушању осумњиченог пред ПС Врбас дана 24.03.2019. године, сачињеном без присуства браниоца, на који начин је учињена повреда поступка, тачније одредбе члана 289. став 4. ЗКП.

Из списа предмета произилази да је другостепени суд, усвајањем жалбе браниоца окривљеног преиначио првостепену пресуду и окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 246а став 1. Кривичног законика налазећи да дело које је предмет оптужбе није кривично дело јер се ради о делу малог значаја у смислу члана 18. Кривичног законика. У образложењу пресуде другостепени суд позива се делимично на садржај спорног исказа окривљеног дајући разлоге о одлучним чињеницама из којих онда доноси правни закључак како је наведено. Из списа предмета произилази да окривљени, коме је на основу решења Основног суда у Врбасу Кв 216/20 од 08.06.2020. године суђено у одсуству, током трајања поступка, није дао други исказ, осим исказа на записнику о саслушању осумњиченог пред ПС Врбас од 24.03.2019. године без присуства браниоца.

Одредбом члана 289. став 4. ЗКП прописано је да ако осумњичени пристане да да исказ, орган који обавља саслушање ће поступити у складу са одредбама овог законика о саслушању окривљеног под условом да су пристанак осумњиченог да буде саслушан и његов исказ током саслушања дати у присуству браниоца. Записник о овом саслушању се не издваја из списа и може се користити као доказ у кривичном поступку.

Одредбом члана 84. став 1. ЗКП прописана је забрана заснивања судских одлука на незаконитим доказима, а ставом 2. обавеза издвајања тих доказа, али у току поступка ова одредба није примењена нити је било речи о испитивању законитости доказа у поступку, па Врховни касациони суд овај навод захтева јавног тужиоца није разматрао.

Имајући у виду све наведено, као и цитирану законску одредбу, Врховни касациони суд налази да предметни записник о саслушању осумњиченог, представља незаконит доказ, јер је супротно одредби члана 289. став 4. ЗКП сачињен без присуства браниоца, а сходно томе другостепени суд је у својој пресуди учинио повреду кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Следствено наведеном, Врховни касациони суд је усвојио као основан поднети захтев Републичког јавног тужиоца, те је, како је захтев поднет на штету окривљеног, на основу члана 492. став 1. тачка 3) и члана 493. ЗКП утврдио да је побијаном правноснажном пресудом Вишег суда у Сомбору Кж1 227/21 од 06.12.2021. године учињена повреда кривичног поступка - члана 289. став 4. ЗКП, при томе не дирајући у правноснажност наведене пресуде.

Записничар - саветник                                                                                           Председник већа - судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                        Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић