Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП-а, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП-а прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП-а, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП-а, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Међутим, што се тиче окривљеног чланом 485. став 4. ЗКП-а, прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП-а.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП-а.

У предметном захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног В.М., адвоката Д.М., није изричито указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП-а, које представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости, од стране окривљеног преко браниоца.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног В.М. се указује на повреду одредбе члана 56. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима те на повреду одредбе члана 86. и члана 87. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља. У захтеву се наводи да је побијано решење донето уз повреду закона, с`обзиром на то да се одређени правни лек или захтев одбацује као недозвољен у ситуацији када је исти изјављен од стране неовлашћеног лица или када закон не предвиђа могућност његовог изјављивања, што у конкретном предмету није случај, јер закон не предвиђа немогућност подношења новог захтева у ситуацији када је претходни захтев правноснажно одбијен.

Међутим, Врховни касациони суд о овим наводима није одлучивао мериторно, с`обзиром да исти чланом 485. став 4. у вези става 1. ЗКП-а нису предвиђени као разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП-а, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                             Председник већа-судија,

Олгица Козлов                                                                           Драгиша Ђорђевић