
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 522/2025
29.04.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Вуковић, председника већа, Слободана Велисављевића, Бојане Пауновић, Александра Степановића и Гордане Којић, чланова већа, са саветником Маријом Рибарић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Богдана Јелића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Пријепољу 2.К. бр. 21/23 од 21.02.2024. године и Вишег суда у Ужицу Кж1 86/24 од 22.05.2024. године, у седници већа одржаној дана 29.04.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Богдана Јелића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Пријепољу 2.К. бр. 21/23 од 21.02.2024. године и Вишег суда у Ужицу Кж1 86/24 од 22.05.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пријепољу 2.К. бр. 21/23 од 21.02.2024. године, окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика за које му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 3 месеца и истовремено је одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у време проверавања од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Истом пресудом одлучено је о трошковима кривичног поступка на начин ближе наведен у изреци првостепене пресуде.
Пресудом Вишег суда у Ужицу Кж1 86/24 од 22.05.2024. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног и пресуда Основног суда у Пријепољу 2.К. бр. 21/23 од 21.02.2024. године је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног, адвокат Богдан Јелић, због повреде закона, са предлогом да Врховни суд поднети захтев усвоји, побијане одлуке укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање, с тим да се нови поступак одржи пред потпуно измењеним већем.
Врховни суд је на седници већа размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неблаговремен.
Одредбом члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, прописано је да ће Врховни суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако није поднет у року из члана 485. став 4. ЗКП, односно у року од 30 дана од дана када је окривљеном достављена правоснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) ЗКП, којом су права браниоца ограничена правима окривљеног.
Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је окривљеном АА другостепена пресуда уредно достављена 29.05.2024. године, како то произлази из повратнице која се налази у списима предмета, а да је захтев за заштиту законитости бранилац окривљеног послао преко поште препорученом пошиљком дана 28.03.2025. године, како то произлази из службеног пријемног печата Врховног суда, то је предметни захтев поднет након законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП, па је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбацио као неблаговремен.
Из напред изнетих разлога, на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни суд је одлучио као у изреци овог решења.
Записничар – саветник Председник већа – судија
Марија Рибарић,с.р. Татјана Вуковић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић