Окривљени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 93.930,69 динара, а на име судског паушала износ од 3.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Окривљени је истовремено обавезан да на име заступања оштећених Ж.Р. и М.Т. уплати износ од 243.937,50 динара.

Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици 2Кж бр.36/14 од 14.03.2014. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног П.Г. – адвоката Д.М., а пресуда Основног суда у Сремској Митровици 2К бр. 235/11 од 09.12.2013. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног П.Г. – адвокат Д.М., на основу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, конкретно због битних повреда одредаба поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11...43/13), прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члана 439. тачка 1. до 3. и члана 441. ст. 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Сходно цитираним законским одредбама, право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости, ограничено је у погледу разлога искључиво на ове повреде, које су таксативно наведене у члану 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног П.Г. у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијаним пресудама учињене повреде одредаба члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП јер су разлози изнети у побијаним пресудама у потпуној супротности са изведеним доказима, а обзиром да из налаза и мишљења судског вештака произилази да је критичном приликом возач О. својим поступањем створио опасну ситуацију.

Како дакле, бранилац окривљеног П.Г., у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијаним пресудама учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП и указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, те погрешну оцену доказа, што све не представља разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева окривљенима и браниоцима окривљених, односно указује на недозвољене разлоге за подношење захтева, то је Врховни касациони суд захтев одбацио као недозвољен, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП.

Са свега изложеног, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                     Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                Невенка Важић, с.р.