Пресудом Вишег суда у Нишу Кж1 127/16 од 24.02.2016. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног В.Ђ., адвоката Б.С. и пресуда Основног суда у Алексинцу К 271/2015 од 18.12.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног В.Ђ., адвокат Б.С., због повреде закона из члана 481. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Врховни касациони суд окривљеног, на основу одредбе члана 423. тачка 2) ЗКП ослободи од оптужбе, односно да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење пред другим судијом појединцем.

Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.Ђ., адвоката Б.С. је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране овлашћених лица за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП право окривљеног на подношење захтева, преко свог браниоца, због повреде закона је, по ставу Врховног касационог суда, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Дакле, окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тач. 1) до 3) и члану 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП и из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП у вези са којима наводи да је изрека правноснажне првостепене пресуде неразумљива а да су разлози дати у истој о чињеницама које су предмет доказивања нејасни и међусобно противречни.

Такође, бранилац окривљеног у захтеву као разлог подношења истог наводи да је у побијаним правноснажним пресудама чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено указивањем да изведени докази не пружају основ за закључак да је окривљени починио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ за које је оглашен кривим.

Међутим, одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени преко свог браниоца сходно ограничењу његових права правима која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП као ни по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.Ђ., адвоката Б.С., оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                       Драгиша Ђорђевић,с.р.