Кзз 547/2020 прекорачење оптужбе

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 547/2020
30.06.2020. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Јасмине Васовић и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, записничарем, у кривичном предмету окривљеног Мирослава Зарића, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Горана Јовандића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Прокупљу К 8/19 од 01.10.2019.године и Апелационог суда у Нишу Кж1 1049/2019 од 22.01.2020.године, у седници већа одржаној 30.06.2020. године, једногласно је, донео:

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Мирослава Зарића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Прокупљу К 8/19 од 01.10.2019.године и Апелационог суда у Нишу Кж1 1049/2019 од 22.01.2020.године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Прокупљу К 8/19 од 01.10.2019.године, између осталих, окривљени Мирослав Зарић оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 5 година у коју му је урачунато време проведено у притвору од 02.09.2018.године до 02.10.2019.године; изречена му је мера безбедности одузимања предмета: опојне дроге хероин нето масе 9013,9 грама и једног мобилног телефона марке „Blackberry“, док је одбијен предлог Вишег јавног тужиоца у Прокупљу да му се изрекне мера безбедности одузимања предмета – путничког возила марке VW Tiguan регистарске ознаке ..., 10 таблета од по 0,25 мг „Xanax“ и Алпрозолам; те је обавезан да Вишем јавном тужиоцу у Прокупљу и суду накнади трошкове кривичног поступка и паушала.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 1049/2019 од 22.01.2020.године одбијене су, као неосноване, жалбе: Вишег јавног тужиоца у Прокупљу, браниоца окривљеног Мирослава Зарића и браниоца окривљеног АА, те је пресуда Вишег суда у Прокупљу К 8/19 од 01.10.2019.године потврђена, док је жалба окривљеног АА одбачена као неблаговремена.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног Мирослава Зарића, адвокат Горан Јовандић, на основу члана 483. ЗКП, поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9) у вези са одредбом члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, уз предлог Врховном касационом суду да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном или другостепеном суду на поновно одлучивање или да их преиначи у смислу навода изнетих у поднетом захтеву за заштиту законитости.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца Мирослава Зарића, адвоката Горана Јовандића Републичком јавном тужиоцу и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Поднетим захтевом бранилаца окривљеног указује на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП уз образложење да је побијаним пресудама прекорачена оптужба у погледу броја пакета опојне дроге с обзиром да је у оптужном акту окривљеном између осталог стављено на терет да је „... неовлашћено ради продаје купио за неутврђени износ опојну дрогу хероин у количини од 9013,9 грама нето масе упаковану у 17 пакета од провидног најлона који је сакрио у специјално направљеном бункеру испод сувозачког седишта његовог путничког моторног возила ...“ док је изреком првостепене пресуде суд између осталог утврдио „ да је преузео опојну дрогу хероин у количини од 9013,9 грама нето масе упаковану у 18 пакета од провидног најлона која је скривена у поду испод сувозачевог седишта његовог путничког аутомобила“.

Врховни касациони суд изнете наводе у захтеву браниоца окривљеног оцењује као неосноване, а како је ова битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП већ истицана и у поступку по редовном правном леку, Врховни касациони суд прихватајући разлоге жалбеног суда, дате на страни 3 и 4 другостепене пресуде, као довољне, аргументоване и јасне, на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,

Олгица Козлов, с.р.

Председник већа-судија,

Бата Цветковић, с,р,

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић