Против наведених правноснажних пресуда, на основу члана 482. и члана 483. став 1. и 2. ЗКП, бранилац окривљеног, адвокат Ненад Саџаковић је поднео захтев за заштиту законитости „због повреде закона из члана 485. став 4. у взеи става 1. тачка 1) ЗКП, те уз предлог Врховном касационом суду да утврди да је поднети захтев основан, и да укине побијане пресуде или да исте преиначи тако што ће окривљеном смањити казну затвора“.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, Републичком јавном тужиоцу, и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује на повреду кривичног закона наводима да суд у побијаним правноснажним пресудама није правилно применио кривични закон када је окривљеног АА огласио кривим због извршеног кривичног дела проневера из члана 364. став 3. у вези става 1. КЗ с`обзиром на то да је окривљени, према ставу одбране, у смислу члана 5. КЗ могао бити оглашен кривим само због извршеног кривичног дела предвиђеног чланом 224. КЗ - везано за проневеру у предузећу које обавља привредну делатност.

Врховни касациони суд изнете наводе, којима се суштински указује на погрешну примену закона - одредба члана 439. тачка 2) ЗКП, оцењује као неосноване.

Наиме, у складу са чланом 5. став 1. Кривичног законика окривљени је правилном применом закона оглашен кривим због извршеног кривичног дела проневера из члана 364. став 3. у вези става 1. КЗ, имајући у виду да је предметно кривично дело извршено 2013. године када је био на снази Кривични законик који је одредбом члана 364. став 3. у вези става 1. КЗ санкционисао наведено противправно понашање окривљеног АА. Без утицаја је чињеница што је 01.03.2018. године измењен закон тако што је Кривичним закоником прописано и кривично дело проневера у обављању привредне делатности из члана 224. КЗ, с`обзиром на то да новоуведено кривично дело из члана 224. став 3. у вези става 1. КЗ садржи идентична битна обележја и исту запрећену казну, као и кривично дело за које је суд окривљеног огласио кривим, због чега је суд правилно применио закон када је окривљеног АА огласио кривим према кривичном закону који је важио у време извршења кривичног дела - због извршеног кривичног дела проневера из члана 364. став 3. у вези става 1. КЗ.

Дакле, побијаним правноснажним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, а супротни наводи у захтеву браниоца окривљеног су оцењени као неосновани.

Такође, поднетим захтевом, браниоца окривљеног, се указује и на то да суд није правилно ценио исказе сведока који су чували градилиште, јер им је поверовао; да током целог поступка није доказано да је окривљени прибавио имовинску корист на противправни начин; да током поступка није доказано да је окривљени гориво износио из машине; да није доказано током поступка да је окривљени гориво користио за личну употребу и др, чиме се суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.

Како, указивање на повреду одредбе члана 440. ЗКП не представља законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости, од стране браниоца окривљеног, у смислу члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, то је поднети захтев у наведеном делу оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,

Олгица Козлов, с.р.

Председник већа-судија,

Бата Цветковић, с,р,

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић