Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, кога није обавестио о седници већа као ни браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке у смислу члана 488. став 2. ЗКП, па је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет и по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца малолетног АА је неоснован у односу на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног малолетног АА у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је доношењем побијаних решења повређен закон на тај начин што суд није досудио целокупне нужне трошкове изабраном браниоцу, те је одбио да му досуди трошкове на име састава више образложених поднесака, при чему бранилац није тражио трошкове за све поднеске, већ само за један поднесак којим је затражено да се донесе решење о трошковима поступка, те је на тај начин указао на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП на штету окривљеног.

Из списа произилази да након што је решењем Вишег суда у Зајечару Ким 70/20 од 05.02.2021. године према малолетном АА обустављен поступак због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. Кривичног законика (КЗ), одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда. Бранилац малолетног, авокат Душан Јовановић поднео је 09.02.2021. године Вишем суду у Зајечару образложен поднесак којим је тражио трошкове кривичног поступка. Након тога, бранилац је поднеском од 12.02.2021. године обавестио суд да је у претходно предатом поднеску погрешно тарифирао своје радње у кривичном поступку и у истом је осим нових износа за предузете радње, тражио и трошкове за састав предметног поднеска. Новим решењем Вишег суда у Зајечару Ким 70/20 од 08.04.2021. године, по питању обраложених поднесака, браниоцу окривљеног досуђени су трошкови за први сачињен образложен поднесак (09.02.2021. године), као иницијални поднесак, а одбијен је захтев за исплату награде за састав поднесака од 12.02.2021. године и 17.03.2021. године, из разлога што је сам бранилац навео да је погрешно тарифирао своје радње у поступку, а што је и другостепени суд потврдио приликом образлагања досуђене награде за састав поднесака.

По налажењу овог суда, правилно су нижестепени судови приликом одлучивања о трошковима насталим у поступку пред Вишим судом у Зајечару у предмету Ким 70/20, утврдили да браниоцу припада накнада за само један образложен поднесак као иницијални, којим је тражио доношење решења о трошковима кривичног поступка, а не припада му награда за касније састављене поднеске којима је, након што је установио да је првим поднеском погрешно тарифирао трошкове који му као изабраном браниоцу припадају, тражио доношење допунских решења о трошковима поступка, те су супротни наводи браниоца изнети у поднетом захтеву за заштиту законитости неосновани.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на који се захтевом за заштиту законитости браниоца малолетног АА указује.

У преосталом делу поднетог захтева за заштиту законитости бранилац је навео да, супротно важећој адвокатској тарифи, нису му досуђени трошкови за подношење захтева за увид у списе предмета као ни за сам увид у списе предмета, иако је ради припремања одбране малолетног лица нужно извршити увид у списе, на који начин бранилац полемише са чињеничним утврђењима суда по питању чињенице да ли је бранилац списе разгледао, те фактички указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца малолетног АА у овом делу оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП и 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                             Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                  Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић