Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 2109/12 од 24.09.2014. године, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног В.К. преиначена је пресуда Основног суда у Новом Саду К 1848/11 од 24.02.2012. године у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је овај окривљени због кривичног дела изнуда из члана 214. став 2. у вези става 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од две године у коју му се на основу одредбе члана 63. став 1. КЗ урачунава време које је провео у притвору и истовремено је утврђено да се условна осуда и утврђена казна затвора у трајању од осам месеци са роком провере од три године због кривичног дела из члана 23. став 2. Закона о јавном реду и миру изречена пресудом Петог општинског суда у Београду К 29/07 од 27.01.2009. године не може опозвати јер је протекло годину дана од дана протека времена проверавања, док је у осталом делу жалба браниоца окривљеног В.К. као неоснована одбијена, а такође је као неоснована у целости одбијена жалба Основног јавног тужиоца у Новом Саду и пресуда Основног суда у Новом Саду К 1848/11 од 24.02.2012. године у непреиначеном делу је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног В.К., адвокат С.Б., због повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд наведене правноснажне пресуде укине, односно да исте преиначи у погледу правне квалификације кривичног дела и да одреди да се одложи извршење преосталог дела неиздржане казне од четири месеца и 15 дана, а сходно одредби члана 488. став 3. ЗКП.

Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 486. став 1. и одредбе члана 487. став 1. Законика о кривичном поступку одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног В.К., адвоката С.Б., па је нашао:

Захтев је неблаговремен.

Одредбом члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку прописано је да због повреда овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. ст. 3) и 4) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Како се из списа предмета и то повратнице утврђује да је окривљени В.К. правноснажну пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 2109/12 од 24.09.2014. године примио дана 03.11.2014. године, а да је исти, путем свог браниоца адвоката С.Б. захтев за заштиту законитости против означених правноснажних пресуда поднео дана 25.12.2014. године, препорученом пошиљком РЕ 074 786 054 РС, то је Врховни касациони суд нашао да је, сходно цитираној садржини одредбе члана 485. став 4. ЗКП последњи дан рока од 30 дана од дана достављања правноснажне одлуке за подношење захтева за заштиту законитости истекао дана 03.12.2014. године, те да, следствено изнетом, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног В.К., адвоката С.Б., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К 1848/11 од 24.02.2012. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 2109/12 од 24.09.2014. године није поднет у року који је прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, због чега је исти оцењен као неблаговремен.

Руковођен изнетим разлозима, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку у вези члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                           Председник већа судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                  Зоран Таталовић,с.р.