Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости истиче да је пред Основним јавним тужиоцем у Параћину вођен поступак против окривљеног због кривичног дела повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања из члана 163. КЗ и кривичног дела фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 1. КЗ након чега је надлежни јавни тужилац нашао да су у предузетим радњама окривљеног остварена обележја кривичног дела из члана 163. КЗ, али не и кривично дело из члана 357. став 3. у вези става 1. КЗ, па је против окривљеног поднео оптужни предлог због кривичног дела из члана 163. КЗ, док у односу на кривично дело из члана 357. став 3. у вези става 1. КЗ није донео никакву одлуку, иако је био у обавези да то учини. Како награда подразумева новчану накнаду одређеном лицу за његов рад, а да је окривљени ангажовао браниоца који је присуствовао свим доказним радњама спровођеним и за кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 1. КЗ, за које дело не постоји доказ да је поступак настављен, а у односу на које би се настали трошкови могли издвојити из укупних трошкова поступка, то је неправилан закључак јавног тужиоца и суда да окривљеном не припадају трошкови кривичног поступка на име награде за ангажовање браниоца само из разлога што је поступак окончан подношењем оптужног предлога за кривично дело из члана 163. КЗ.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни касациони суд оцењује као неосноване из следећих разлога:

Из списа предмета произлази да је МУП РС, ПУ у Јагодини, ПС у Параћину поднео кривичну пријаву Ку 234/20 од 27.02.2020. године против окривљеног АА због кривичног дела повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања из члана 163. КЗ и кривичног дела фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 1. КЗ и поступајући по наведеној кривичној пријави Основни јавни тужилац у Параћину је спровео доказне радње, након чега је против окривљеног поднео оптужни предлог Кт 536/19 од 07.04.2021. године, због постојања оправдане сумње да је извршио кривично дело повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања из члана 163. КЗ. Основни суд у Параћину је пресудом К бр.206/21 од 04.04.2022. године окривљеног АА огласио кривим због кривичног дела повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања из члана 163. КЗ и изрекао му условну осуду којом је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити ако окривљени у року од једне године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Имајући у виду наведено, те да јавни тужилац није везан правном квалификацијом кривичног дела из кривичне пријаве и да оптужни предлог подноси на основу спроведених доказних радњи, то исти није би у обавези да у односу на кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 1. КЗ одбаци кривичну пријаву.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) тог Законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

У конкретном случају у односу на кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 1. КЗ није донета ни једна одлука предвиђена чланом 265. став 1. ЗКП у којим ситуацијама трошкови поступка падају на терет буџетских средстава, нити је донето решење о одбачају кривичне пријаве које би се могло уподобити обустави кривичног поступка када би било услова за примену члана 265. став 1. ЗКП, док је у односу на кривично дело повреда права по основу рада и права социјалног осигурања из члана 163. КЗ против окривљеног поднет оптужни предлог и донета цитирајућа осуђујућа пресуда Основног суда у Параћину, због чега је, по оцени овога суда, побијаним правноснажним решењем правилно одбијен као неоснован захтев за накнаду трошкова кривичног поступка браниоца окривљеног АА, адвоката Александра Михајловића, на име одбране окривљеног у предметном кривичном поступку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је оценио као неосноване наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног да је побијаним правноснажним решењима повређен закон из члана 441. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. КП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                     Председник већа - судија

Весна Веселиновић, с.р.                                                                               Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић