Кзз 562/2019 одбачај; недозвољен

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 562/2019
05.06.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и стављање у промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Милана Латиновића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Новом Саду Кв 262/19 од 26.03.2019. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 478/19 од 04.04.2019. године, у седници већа одржаној дана 05. јуна 2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Милана Латиновића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Новом Саду Кв 262/19 од 26.03.2019. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 478/19 од 04.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Новом Саду Кв 262/19 од 26.03.2019. године, према млађем пунолетном лицу АА је на основу члана 67. став 6. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица у вези са чланом 211. став 1. тачка 1) и 3) ЗКП одређен притвор, те одређено да ће се овај притвор рачунати од дана и часа лишења слободе и да по том решењу може трајати најдуже месец дана од дана лишења слободе.

Решењем Вишег суда у Новом Саду Кв број 312/19 од 01.04.2019. године, према АА укинут је притвор који му је одређен решењем Вишег суда у Новом Саду Кв 262/19 од 26.03.2019. године, а који му се рачуна од 30.03.2019. године, када је лишен слободе, и истовремено му је одређена мера забране напуштања стана уз примену електронског надзора која може трајати док за то постоји потреба, најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања на издржавање васпитне мере која се састоји у лишењу слободе, а која може трајати најдуже три месеца, односно до 30.06.2019. године.

Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 478/19 од 04.04.2019. године, уважена је жалба Вишег јавног тужиоца у Новом Саду и решење Вишег суда у Новом Саду Кв број 312/19 од 01.04.2019. године преиначено тако што је остављено на снази решење Вишег суда у Новом Саду Кв 262/19 од 26.03.2019. године, којим је према АА одређен притвор који му се рачуна од дана и часа лишења слободе, односно од 30.03.2019. године, и који му по том решењу може трајати најдуже месец дана рачунајући од дана и часа лишења слободе, односно до 30.04.2019. године.

Бранилац окривљеног АА – адвокат Милан Латиновић, поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних решења Вишег суда у Новом Саду Кв 262/19 од 26.03.2019. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 478/19 од 04.04.2019. године, због повреде кривичног закона из члана 485. став 2. у вези става 1. тачка 1) ЗКП, у вези члана 439. тачка 2) ЗКП и члана 67. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијана решења и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да побијана решења преиначи тако што ће одбити жалбу Вишег јавног тужиоца у Новом Саду изјављену против решења Вишег суда у Новом Саду Кв 312/19 од 01.04.2019. године којим је притвор укинут против АА и истовремено замењен мером забране напуштања стана из члана 208. ЗКП, уз примену мере електронског надзора.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП може преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1)., члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред Апелационим судом.

Бранилац окривљеног АА – адвокат Милан Латиновић, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, наводи повреду кривичног закона из члана 485. став 2. у вези става 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, као и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено. Међутим бранилац у образложењу захтева не указује конкретно у чему се састоје наведене повреде кривичног закона, односно коју су то одредбу материјалноправне природе повредили нижестепени судови доносећи побијана правноснажна решења, већ с тим у вези указује на погрешну примену одредбе члана 67. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица.

Одредбом члана 439. тачка 2) ЗКП прописано је да повреда кривичног закона постоји ако је кривични закон повређен у питању да ли је у погледу кривичног дела који је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити.

Имајући у виду напред цитирану законску одредбу, те да из изнетих навода захтева за заштиту законитости произилази да бранилац окривљеног повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, у конкретном случају не образлаже ниједном повредом одредбе материјалноправне природе од стране нижестепених судова у побијаним правноснажним решењима, а која одредба би била у вези са кривичним делом које је предмет поступка, већ исту образлаже повредом одредбе члана 67. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, која одредба је процесне природе и односи се на испитивање да ли постоје разлози за притвор према малолетним учиниоцима кривичних дела, односно на повреду члана 67. став 6. наведеног закона која се односи на дужину трајања притвора према малолетнику од изрицања васпитне мере упућивања у васпитнопоправни дом и од изрицања казне малолетничког затвора, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца АА оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                                                    Председник већа-судија,

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                 Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић