Ставом II исте пресуде, поводом жалбе пуномоћника приватне тужиље О.П., преиначена је пресуда Основног суда у Панчеву К број 984/13 од 10.02.2014. године у односу на окривљеног Д.П., тако што је према њему на основу члана 422. став 3. ЗКП одбијена оптужба да је извршио кривично дело самовлашћа из члана 330. став 1. КЗ, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења за наведено кривично дело, у смислу одредбе члана 103. став 7. у вези са чланом 104. став 6. КЗ.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.П. – адвокат П.Б., на основу одредаба чланова 485. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и укине побијане пресуде.

Врховни касациони суд је у седници већа испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 121/2012), прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда Законика о кривичном поступку из члана 74, члана 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члана 439. тачка 1. до 3. и члана 441. ст. 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Сходно цитираним законским одредбама, право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости ограничено је у погледу разлога искључиво на ове повреде, које су таксативно наведене у члану 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног Д.П., у захтеву за заштиту законитости истиче да првостепена пресуда К број 984/2013 од 10.02.2014. године није уручена окривљеном у складу са одредбама члана 427. ЗКП, већ да је без икаквог разлога достављена преко огласне табле суда, иако окривљени није мењао пребивалиште нити боравиште у току поступка, те да окривљеном до дана подношења захтева за заштиту законитости није достављена ни другостепена пресуда, којом је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног, већ је достава извршена такође путем огласне табле.

Дакле, бранилац окривљеног Д.П., у захтеву за заштиту законитости наводи да су правноснажним пресудама учињене повреде одредаба члана 427. ЗКП, при чему из навода захтева произилази да у суштини указује на повреду одредаба члана 246. став 1. ЗКП, које се односе на достављање писмена окривљеном.

Имајући у виду да бранилац окривљеног у захтеву указује на повреде одредаба члана 427. ЗКП, односно повреду одредаба члана 246. став 1. ЗКП, које нису таксативно наведене у члану 485. став 4. ЗКП, те дакле не представљају разлоге због којих је у смислу ове законске одредбе дозвољено подношење захтева окривљенима и браниоцима окривљених, односно указује се на недозвољене разлоге за подношење захтева, то је Врховни касациони суд на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.П. одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                               Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                          Невенка Важић, с.р.