Врховни суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решење против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано бранилац окривљеног АА, адвокат Драгана Срећковић, у поднетом захтеву за заштиту законитости указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, наводима да је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио закон, јер је погрешно применио одредбу члана 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 43/23) којом је прописано да судови када одлучују о трошковима поступка, примењују тарифу која важи у време доношења одлуке о трошковима поступка.

Из списа предмета произилази да је Основни суд у Младеновцу приликом доношења првостепене одлуке о трошковима кривичног поступка окривљеном АА на име нужних издатака и накнаде трошкова досудио износ од 1.134.000,00 динара, чију висину је у погледу трошкова на име приступа браниоца на одржане и неодржане главне претресе након 03.06.2023. године, обрачунао према важећој Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 43/23) која се примењује од 03.06.2023. године, док је накнаду трошкова за приступ браниоца на неодржане главне претресе заказане пре тог датума, обрачунао применом претходно важеће Тарифе. Такав став заузело је и ванпретресно веће Основног суда у Младеновцу, које је одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепене одлуке, нашло да су радње одбране и заступања које је предузела бранилац окривљеног, различито тарифиране у претходној и сада важећој Тарифи.

Поступајући на описан начин, Основни суд у Младеновцу је побијаним решењима учинио повреду кривичног закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 43/23 од 26.05.2023. године) која је ступила на снагу дана 03.06.2023. године, прописано је да судови, јавна тужилаштва, јавни бележници, јавни извршитељи, органи државне управе и локалне самоуправе и други органи када одлучују о троковима поступка, примењују тарифу која важи у време доношења одлуке о трошковима поступка.

То даље значи да одлука о трошковима кривичног поступка, у смислу члана 11. важеће Тарифе, подразумева одлуку којом се одлучује о обавези плаћања трошкова кривичног поступка, а не одлуку којом се посебним решењем одлучује о висини тих трошкова.

Закључком Кривичног одељења Врховног суда од 26.12.2023. године дато је тумачења примене члана 11. важеће Тарифе те је, између осталог, који је у тачки 3. закључка наведено је да се иста, због забране повратног дејства, не може применити на радње одбране и заступања обављене пре њеног ступања на снагу, које нису биле тарифиране по „ранијој Адвокатској тарифи“ или нису тарифиране на исти начин или у истом проценту, као и на другачији обрачун накнаде трошкове насталих у време важења „раније Адвокатске тарифе“, нити на раније утврђене основице за обрачун награде за поједине поступке.

Како је кривични поступак против окривљеног АА правноснажно окончан доношењем одбијајуће пресуде Основног суда у Младеновцу К 203/23 од 23.07.2024. године, то је имајући у виду тачку 3. усвојеног закључка, по оцени Врховног суда, погрешан закључак нижестепених судова изнет у побијаним решењима, односно тумачење одредбе члана 11. важеће Тарифе, у делу у коме је одлучено да окривљеном на име приступа браниоца процесним радњама, предузетим у време важења раније Тарифе, припадају трошкови кривичног поступка по тој Тарифи, имајући у виду да се ради не ради о процесним радњама које нису биле тарифиране по ранијој Тарифи или о радњама за које је важећом Тарифом предвиђен другачији начин обрачуна накнаде трошкова, како су то погрешно закључили нижестепени судови.

Из наведених разлога, Врховни суд је, не упуштајући се у остале наводе браниоца, поднети захтев за заштиту законитости усвојио као основан и на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијана решења и предмет вратио Основном суду у Младеновцу на поновно одлучивање, да би у смислу разлога изнетих у овој пресуди отклонио учињену повреду закона и донео правилну и на закону засновану одлуку.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић