Истом пресудом обавезан је окривљени Н.М. да плати трошкове кривичног поступка у износу о којем ће бити донето посебно решење, а да на име паушала плати износ од 3.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж бр.3454/13 од 21.01.2014. године одбијена је као неоснована, између осталих и жалба браниоца окривљеног Н.М. и пресуда Вишег суда у Краљеву К бр.118/11 од 25.02.2013. године, потврђена.

Против напред наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Н.М., адвокат Д.С., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. и става 2. ЗКП и повреде закона из члана 439. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 486. и 487. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Н.М. је неоснован.

Бранилац окривљеног Н.М. у захтеву наводи да окривљени критичном приликом није био свестан да је његово дело забрањено и да је био у заблуди о противправности дела, што искључује постојање кривичног дела, па су побијане пресуде донете уз повреду закона из члана 439. тачка 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног Н.М. истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде дао јасне и довољне разлоге да се у радњама за које је окривљени Н.М. првостепеном пресудом оглашен кривим, стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела из члана 348. став 4. у вези става 2. КЗ, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                     Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                              Драгиша Ђорђевић, с.р.