Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 391/16 од 25.03.2016. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног М.М. и његовог браниоца, а пресуда Вишег суда у Краљеву К 71/15 од 11.02.2016. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног М.М., адвокат В.С., у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и окривљеног М.М. ослободи од оптужбе, или да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновн поступак.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, и у вези са тим наводи да су побијане пресуде засноване само на одбрани окривљеног С.Ј., која је по оцени браниоца неподобна да буде доказ у предметном поступку, будући да је овај окривљени наркоман који током поступка није вештачен од стране неуропсихијатра и његова одбрана односно признање је дато у функцији заштите његовог рођеног брата В.Ј.

Међутим, по налажењу овог суда, а како је одбрана окривљеног С.Ј. на записнику Вишег јавног тужиоца у Краљеву Кти 18/15 од 29.07.2015. године и на записнику о главном претресу Вишег суда у Краљеву К 71/15 од 09.02.2016. године, дата у свему у сагласности са одредбама чл. 85. до 90. ЗКП, које регулишу доказну радњу –саслушање окривљеног, то су неосновани наводи из захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног да је одбрана окривљеног С.Ј. незаконит доказ. При чему, чињеница да овај окривљени током поступка није вештачен од стране неуропсихијатра, иако је по оцени браниоца наркоман, те да је његов исказ дат у функцији заштите његовог рођеног брата представља оспоравање утврђеног чињеничног стања и не утиче на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Из изнетих разлога, по налажењу овог суда, неосновано се у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је у поступку утврђено да не постоји никакав материјални доказ који би повезивао окривљеног са оптужбом и осудом, будући да је вештачењем утврђено да не постоји ДНК профил окривљеног М.М. на предметном ПВЦ пакетићу.

Изнетим наводима, по оцени овога суда бранилац окривљеног оспорава оцену доказа од стране нижестепених судова и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека од стране окривљеног и његовог браниоца, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд, захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Бранилац окривљеног М.М. у уводу захтева за заштиту законитости означава и повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, али како у образложењу захтева не наводи разлоге због којих сматра да је побијаним пресудама дошло до наведене повреде закона, при томе имајући у виду да Врховни касациони суд у смислу члана 489. став 1. ЗКП испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном доношењу у оквиру разлога, дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, то по оцени овог суда захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу нема законом прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, у односу на одбијајући део на основу члана 491. став 1. ЗКП, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио као недозвољен, а на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио јер нема законом прописан садржај.

Записничар - саветник                                                                                                                                 Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                                             Јанко Лазаревић,с.р.