
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 628/2014
14.08.2014. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Соње Павловић, Бате Цветковића и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, записничарем, у кривичном предмету окривљеног Д.М., због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Б.Д., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Прокупљу К 507/13 од 25.12.2013. године и Вишег суда у Прокупљу Кж 85/14 од 25.04.2014. године, у седници већа одржаној 14.08.2014. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
УСВАЈАЊЕМ захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.М., као основаног, ПРЕИНАЧАВАЈУ СЕ правноснажне пресуде Основног суда у Прокупљу К 507/13 од 25.12.2013. године и Вишег суда у Прокупљу Кж 85/14 од 25.04.2014. године, тако што Врховни касациони суд на основу члана 422. тачка 2. ЗКП-а, према окривљеном Д.М., за кривично дело за које је оптужен и правноснажно оглашен кривим
ОДБИЈА ОПТУЖБУ
да је: „у урачунљивом стању, свестан да чини забрањену радњу која представља кривично дело дана 28.02.2013. године, око 22,30 часова у Куршумлији у насељу Марковићи, другог лако телесно повредио на начин што је малолетном Д.В., кога је затекао на плацу предузећа, поред камиона у покушају извршења кривичног дела крађе задао неколико удараца песницама у пределу главе од којих је малолетни Д. пао на земљу, када оптужени наставља да га туче по глави и леђима, те шутира ногама по телу, којом приликом малолетни приватни тужилац задобија лаке телесне повреде у виду крвног подлива величине око 2 цм и две огуљотине величине око 1,5 цм изнад леве обрве, оток леве усне шкољке као и крвни подлив у нивоу целе ушне шкољке, једну огреботину испод ушне шкољке око 1 цм као и више огреботина у косматом делу главе, крвни подлив на десној јагодичној кости и огреботину величине око 1 цм, оток и крвни подлив величине око 3 цм доњег капка левог ока, крвни подлив и оток горње и доње усне и то на горњој усни крвни подлив величине око 1 цм а на доњој усни на слузокожи крвни подлив и огреботину око 1,5 цм, црвенило у пречнику од око 30 цм, у пределу десне лопатице, огреботину у пределу десног кука, величине око 5 цм, на левом куку црвенило величине длана, оток и црвенило на спољној страни обе шаке, оток и црвенило на трећем прсту леве шаке и оток и црвенило горње стране десне шаке при чему је био свестан свога дела и хтео његово извршење“
чиме би извршио кривично дело лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика
јер у смислу члана 4. став 1. Законика о кривичном поступку нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен.
Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Прокупљу К 507/13 од 25.12.2013. године, окривљени Д.М., оглашен је кривим због извршеног кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца, која се неће извршити уколико окривљени у року од једне године, по правноснажности пресуде, не изврши ново кривично дело.
Истом пресудом окривљени је обавезан да плати приватном тужиоцу на име трошкова кривичног поступка износ од 161.082,00 динара, те суду на име паушала износ од 2.000,00 динара у року од 15 дана, по правноснажности пресуде.
Пресудом Вишег суда у Прокупљу Кж 85/14 од 25.04.2014. године, одбијена је, као неоснована жалба браниоца окривљеног Д.М. и потврђена пресуда Основног суда у Прокупљу К 507/13 од 25.12.2013. године.
Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног Д.М., адвокат Б.Д., поднела је захтев за заштиту законитости, због повреде одредбе из члана 4. став 1. Законика о кривичном поступку, јер се ради о пресуђеној ствари, с предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев те да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, након достављања примерка захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, одржао седницу већа, у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, те је нашао:
Захтев за заштиту законитости је основан.
Из списа предмета произлази да је приватни тужилац малолетни Д.В. преко свог пуномоћника поднео Основном суду у Прокупљу 27.05.2013. године, приватну кривичну тужбу против окривљеног Д.М., због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, те да је пресудом Основног суда у Прокупљу К 507/13 од 25.12.2013. године, која је потврђена пресудом Вишег суда у Прокупљу Кж 85/14 од 25.04.2014. године, окривљени Д.М., оглашен кривим због извршеног кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, учињеног на штету приватног тужиоца малолетног Д.В.
Надаље, из списа предмета произлази да је Министарство унутрашњих послова ПУ у Прокупљу ПС Куршумлија, 05.03.2013. године, под бројем 1-314- 0021/13, Прекршајном суду у Прокупљу, Одељење у Куршумлији, поднело захтев за покретање прекршајног поступка против окривљеног Д.М., због извршеног прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру, који се догодио 01.03.2013. године око 22,00 часа у Куршумлији у насељу Марковиће, на штету оштећеног Д.В., који се код Прекршајног суда у Прокупљу, Одељење у Куршумлији водио под бројем Пр 2898/13.
Прекршајни суд у Прокупљу, Одељење у Куршумлији донело је пресуду Пр 2898/13, 13.03.2014. године, којом је окривљени Д.М., оглашен кривим због извршеног прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру на штету оштећеног Д.В., којом је осуђен на новчану казну у износу од 7.000,00 динара, коју је дужан платити у року од 15 дана по правноснажности пресуде, а у супротном ће иста бити замењена казном затвора у трајању од 7 дана, рачунајући сваких започетих 1.000,00 динара као један дан затвора у смислу члана 37. став 2. Закона о прекршајима, а иста пресуда је постала правноснажна 28.03.2014. године.
Из списа предмета Прекршајног суда у Прокупљу, Одељење у Куршумлији Пр 2898/13, те списа предмета Основног суда у Прокупљу К 507/13 и Вишег суда у Прокупљу Кж 85/14, произлази да су прекршајни поступак пред Прекршајним судом у Прокупљу, Одељење у Куршумлији и редовни кривични поступак пред Основним и Вишим судом у Прокупљу, вођени против истог окривљеног лица – Д.М., везано за исти догађај од 28.02.2013. године, у времену од око 22,00-22,30 часова (у прекршајном поступку је учињена техничка грешка и догађај је означен датумом 01.03.2013. године), у Куршумлији у насељу Марковићи, у коме је исто лице приватни тужилац малолетни Д.В., оштећено лице са идентичним телесним повредама задобијеним на идентичан начин и истим повредним средствима.
Код оваквог утврђења у списима предмета, како је то напред наведено, очигледно је да се ради о пресуђеној ствари, а како у смислу члана 4. став 1. ЗКП, нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен и осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена, или је поступак правноснажно обустављен, то је, усвајањем захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.М., адвоката Б.Д., као основаног, у смислу члана 422. тачка 2. ЗКП, одлучено као у изреци пресуде.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 492. став 1. тачка 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
О трошковима кривичног поступка одлучено је у смислу одредбе члана 265. став 1. ЗКП, као у изреци пресуде.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Олгица Козлов,с.р. Драгиша Ђорђевић,с.р.